Jedno je izvesno, Pašinjan je majstor transformacije i živi dokaz da se upornost isplati: ni zatvor, ni mali broj glasova nisu ga tokom karijere odvratili od cilja — osvajanja vlasti.
Nova baršunasta revolucija trese Jermeniju — grme već nedeljama mediji na Zapadu, nadajući se da će to doneti politički zaokret te zemlje i udaljavanje od Rusije. Takve nade je razvejala izjava samog Pašinjana posle susreta sa poslanicima Državne dume Rusije u nedelju. Smena vlasti u Jermeniji neće dovesti do pogoršanja odnosa Jerevana s Moskvom, te odnose ništa ne ugrožava, poručio je Pašinjan. Naše kolege iz Dume, dodao je, uverile su se da u unutarpolitičkim procesima nema i nije moglo biti zavere protiv Rusije.
Pašinjan se istog dana sastao i sa predsednikom zemlje Armenom Sarkisjanom. Ali pođimo redom.
Jermenija je 2015. godine glasala na referendumu za promenu sistema iz predsedničkog u parlamentarni, čime je težište moći preseljeno kod premijera. Kada je 9. aprila istekao predsednički mandat dotadašnjem predsedniku Jermenije Seržu Sargsjanu, koji je na toj funkciji proveo tačno 10 godina, njegov naslednik Armen Sarkisjan odlučuje da mu poveri dužnost premijera.
To je bio okidač za proteste pod parolom „Učini korak, odbaci Serža“, na čije se čelo stavlja Pašinjan. Rezultat: Sargsjan, prekaljeni političar i nekadašnji komandant jermenskih snaga u ratu u Nagornom Karabahu, posle šest dana provedenih na mestu premijera podnosi ostavku, a njegova vladajuća Republikanska partija saopštila je da neće isticati svog kandidata za premijera.
Iz trke za novog predsednika Vlade izašla je i druga po veličini frakcija u Parlamentu, blok Carukjan, koji je saopštio da će podržati „narodnog kandidata“ za premijera, lidera pokreta „Moj korak“ i šefa frakcije partije Jelk (Izlaz) Pašinjana, koga je njegova partija već kandidovala za tu dužnost.
Ako postanem premijer, prvi korak će biti održavanje poštenih i transparentnih parlamentarnih izbora, već je obećao opozicioni lider i dodao da će formirati „vladu sloge". Najavio je i da će biti istrebljena korupcija i uspostavljena vladavina prava, a da će se potruditi da Azerbejdžan vrati na konstruktivni dijalog po pitanju Nagornog Karabaha. Biće takođe, kako je istakao, podignuta odbrambena sposobnost Jermenije i ojačana vojska.
Kako je vođa male partije za manje od mesec dana promenio politički pejzaž zemlje, uspevši da nezadovoljstvo naroda usmeri u pravcu koji ga je izbacio na vrh? Pašinjan će prvog juna napuniti 43 godine. Upisao je novinarstvo na Jerevanskom državnom Univerzitetu, ali je pre završetka studija isključen zbog kritičkih publikacija u štampi. Nastavlja da radi u više listova, a bio je glavni urednik opozicionog lista „Ajkakan žamanak“.
Godine 2008. bio je član predizbornog štaba kandidata za predsednika i prvog lidera zemlje Levona Ter-Petrosjana, a kad ovaj gubi izbore od Serža Sargsjana, u Jerevanu su počele demonstracije protiv rezultata izbora. Protesti su prerasli u nerede u kojima je prvog i drugog marta te godine poginulo 10 ljudi. Pašinjan je optužen da je organizovao nerede, a sledeće godine predao se vlastima i osuđen je na sedam godina zatvora. Kasnije je amnestiran i u maju 2011. oslobođen.
Već naredne godine ulazi u Parlament kao poslanik bloka Jermenski nacionalni kongres, koji je osnovao Ter-Petrosjan. Kasnije se od te partije ogradio, te je dalje u Parlamentu delovao kao nezavisni poslanik. Priključuje se 2013. inicijativi Građanski dogovor koja je prerasla u partiju. Nekoliko meseci pre parlamentarnih izbora 2016. godine ta partija, zajedno s partijama Republika i Prosvećena Jermenija, formira blok Jelk, koji je na parlamentarnim izborima aprila 2017. godine osvojio 9 mandata. Iste godine u maju Pašinjan se kandidovao za gradonačelnika Jerevana, ali je izgubio od kandidata Republikanske partije.
Kako je onda, kada je 31. marta ove godine počeo akciju pešačenja „Moj korak“, da bi sprečio predsednika Sargsjana da postane premijer, za samo mesec dana stekao dovoljni kredibilitet i postao glavni pretendent na tu dužnost? Pored evidentnog nezadovoljstva naroda vladajućom elitom, jedan od faktora je harizma i i organizatorske sposobnosti „večitog opozicionara“ Pašinjana, ali i njegova lakoća transformacije i menjanja imidža.
Kao deputat uredno izbrijan i kratko podšišan, u odelu i sa kravatom, preko noći je odenuo maskirnu uniformu, pustio bradu i prihvatio imidž revolucionara. Mnoge u Jermeniji njegov novi izgled, sve sa povezom na ruci, podsetio je na narodnog heroja zemlje, poljskog komandira s nadimkom Avo koji je pao u borbama u Nagornom Karabahu 1993. godine. Porede ga i sa revolucionarnim ikonama „bradonjama“ Fidelom Kastrom i Če Gevarom. A onda, kada se posle višenedeljnih protesta izborio za ostavku Sargsjana, nova transformacija — umesto buntovnika, čovek koji poziva svoje pristalice da poštuju javni red i da deblokiraju ulice.
Sličnu sposobnost prilagođavanja trenutnim okolnostima Pašinjan pokazuje i kad je reč o spoljnoj politici. Dok je ranije govorio da je Jermenija sa Rusijom „u odnosima onog koji govori i onog koji sluša“ i da njegova zemlja „nije dobrovoljno, već iz moranja“ ušla u Evroazijski ekonomski savez (EAES), sada kaže da ne vidi problem u tome da se u Jermeniji nalazi ruska baza i da Jermenija neće izaći iz EAES-a i da je prioritet bezbednost zemlje. „Pitanje o izlasku iz EAES-a se ne postavlja, ali to ne znači da tamo nema problema“, rekao je Pašinjan u Parlamentu, da bi nekoliko sati kasnije saopštio da je razgovarao sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Vesom Mičelom. Kako je naveo na svom Fejsbuk profilu, s Mičelom je razmotrio pitanja vezana za mirno i pravno rešavanje unutarpolitičke situacije u Jermeniji.
Pašinjan je inače oženjen novinarkom Anom Akopjan s kojom ima sina i tri ćerke.
