Osnivanje laboratorije ne podrazumeva formiranje nove naučne ustanove, već koordinaciju svih državnih laboratorija koje su sposobne da sprovedu istraživanja o štetnom uticaju NATO projektila koji su zasuli Srbiju, a posao će trajati nekoliko godina.
Ministar napominje da će država nastojati da istraživanja sprovede i na Kosovu i Metohiji, jer, kaže, osiromašeni uranijum i hemija ne prave razliku među nacijama, to nije političko pitanje.
Iako se poslednjih godina nekoliko različitih timova naših eminentnih naučnika i lekara njime bavilo, a neretko nisu mogli da nađu zajednički jezik, odlučeno je da njihov rad bude formalizovan pod okriljem države. Međutim, još nije poznato ko će biti članovi tih tela, ni kako će država Srbija naučnicima omogućiti istraživanje na prostoru Kosova i Metohije.
Državno telo i laboratorija biće formirani godinu dana od obećanja da će se to konačno desiti, podseća neurohirurg Danica Grujičić, jedan od inicijatora ideje da se država ozbiljno i institucionalno bavi temom ključnom za budućnost Srbije.
„Sad je najvažnije da tu uđu pravi ljudi, da ne bude zapošljavanja partijskih kadrova, ljudi koji su u jednom izveštaju pisali jedno, u drugom nešto drugo, u trećem treće. Tu zaista moraju da dođu ljudi po referencama, gde su bili, šta su radili, šta su objavljivali, koliko su premeravanja imali, to je sada ključni momenat“, kaže Grujičićeva.
Ona dodaje da se plaši da, ako se to ne dogodi, ako ne budu izabrani stručni ljudi, ceo posao gubi smisao. Takođe kaže da će istraživanje biti kompletirano, što je izuzetno važno, ako se obavi i na prostoru Kosova i Metohije.
„Zamolićemo ove koji su nas bombardovali da nam dopuste da nešto i tamo odradimo. Mislim da je to realno, obaška što je poenta u tome da već sada ima jako puno podataka. Ljudi su radili svoj posao devedesetih, merili, premeravali, a što nije bilo političke volje da se o tome priča, to je druga tema“, kaže Danica Grujičić.
Dodaje da je, iako Albanci ne žele da pričaju o tome šta se dešava u njihovoj populaciji, razgovarala sa pojedinim kolegama i saznala da su takođe primetili da je povećan broj malignih bolesti, ali i smanjen natalitet na Kosovu i Metohiji.
Akademik Ljubiša Rakić, predsednik Odbora za biomedicinska istraživanja SANU, kaže da ga još niko nije kontaktirao i predložio učešće u formiranju laboratorije.
On ipak veruje da će se to desiti, jer je njegov tim, koji sarađuje sa laboratorijom Kliničkog centra Srbije, uspeo da istinu o štetnosti NATO bombardovanja prenese na Zapad. Naša laboratorija ima izuzetnu naučnu reputaciju u Srbiji, ali i u svetu, uspeli smo i pored velikog otpora na koji smo nailazili, kaže Rakić.
„To je laboratorija koja je dala rezultate koji su publikovani u svetu, svetu koji je štitio bombardovanje. Mi smo prvi probili led, publikovali smo knjigu u Americi o tome. Plašim se samo da ne pozovu one ljude iz NATO lobija koji su do sad harali po Srbiji“, kaže akademik Rakić za Sputnjik.
Jedan od članova Inicijativnog odbora za osnivanje ovih važnih državnih tela je i general-major u penziji Slobodan Petković, čovek iza koga je izuzetno važno istraživanje o štetnosti bombardovanja, posebno od osiromašenog uranijuma, u koje je Sputnjik imao uvid.
U toku agresije NATO-a na SR Jugoslaviju general je u štabu Vrhovne komande bio zadužen za atomsko-biološko-hemijsku odbranu VJ. U toku i posle agresije se bavio dekontaminacijom teritorije koja je gađana municijom sa osiromašenim uranijumom, ali i praćenjem zdravstvenog stanja vojnika i policajaca na VMA koji su boravili u zonama radioaktivne kontaminacije.
Ekipa sastavljena od stručnjaka Petkovićeve jedinice atomsko-biološko-hemijske odbrane i Instituta „Vinča“ radila je na izviđanju i dekontaminaciji juga Srbije, na području Bujanovca, Preševa i Vranja od 2000. do 2007. godine. Teren je očišćen onoliko koliko su uslovi dozvoljavali, koliko je to tehnički bilo moguće, ali je ipak u znatnoj meri smanjena opasnost, mogućnost da dođe do ponovne kontaminacije ljudi koji tu borave.
On za Sputnjik nije želeo da komentariše da li je uopšte moguće da se naši stručni timovi ponovo nađu na prostoru Kosova i Metohije. Dajte da vidimo kako možemo da pomognemo da projekat zaživi, ne treba od ovoga praviti političko pitanje, kaže general Petković za Sputnjik.
„Ako dođemo do nekih rezultata, oni će važiti i za Kosovo. Priština, nažalost, zvanično ništa ne priznaje, takozvana država Kosovo kaže da tamo nema ništa. Međutim, iz podataka koji ovako ili onako dođu sa te strane, tamo je još strašnije stanje, još je gore, s obzirom da je deo od Prizrena, preko Đakovice, do Peći i Dečana, posebno deo uz granicu, dosta kontaminiran, tamo ništa nije rađeno“, kaže general-major Slobodan Petković.
On dodaje da Kfor i Unmik obilaze mesta koja su gađali i koja su kontaminirana, namirnice za svoje osoblje dopremaju vazdušnim putem iz svojih zemalja, a istovremeno naše stanovnike lažu da nisu u opasnosti. Ako se dobro organizujemo, ako država stane iza predloženog projekta, doći ćemo do odgovora koji će važiti za svaku tačku zemlje Srbije, kaže on.
„Ako nađemo vezu između oboljevanja ljudi u južnom i ostalim delovima Srbije i onoga što se dešavalo za vreme bombardovanja, onda će to važiti i za Kosovo i Metohiju“, objašnjava Petković.
Dodaje da je i zbog toga izuzetno važno da na sva pitanja o štetnosti NATO projektila odgovore ljudi koji se bave strukom i nisu političari ili senzacionalisti. Nažalost, imaćemo posla i sa onima koji i dalje tvrde da sve ovo nema smisla, jer nema opasnosti, oni se služe istim oružjem, kaže Petković.
„Za sve njih imao sam samo poziv: Gospodo, idite da živite na teritorijama koje su radioaktivno kontaminirane. Mi ćemo vam dati koordinate tih tačaka, idite na brdo ’Pljačkovica‘ iznad Vranja, tamo podižite svoju decu i unuke, nemojte iz svojih soba i kabineta da pričate kako opasnosti po stanovništvo nema, jer ono što se dešava na terenu govori nesto sasvim drugo“, kaže Petković za Sputnjik.
Prema izveštaju generala Petkovića i njegovog tima, u toku NATO agresije ostvareno je oko 112 naleta, udara municijom sa osiromašenim uranijumom na 91 lokaciju: 12 udara na 9 lokacija u Srbiji, 2 udara na jedno mesto u Crnoj Gori i 98 udara na 81 lokaciji na Kosovu i Metohiji.
Bez obzira na neke razlike u podacima o broju naleta, lokacijama napada, broju ispaljenih projektila sa osiromašenim uranijumom, izvesno je da je na teritoriju KiM ispaljeno preko 31.000 komada, a na lokacijama van pokrajine preko 5.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. To je zastrašujuća količina osiromašenog uranijuma koja je večno „ostavljena na ovim prostorima na čuvanje“. Ova tvrdnja proizilazi i iz činjenice da će vreme poluraspada osiromašenog uranijuma — preko 4,5 milijardi godina, trajati duže nego što do sada traje ljudska civilizacija.
Ovim podacima, naravno, raspolaže i komanda NATO-a.
„Upotreba municije sa osiromašenim uranijumom na teritoriji SR Jugoslavije, odnosno Srbije, kao oružja za masovno uništavanje, predstavljala je povredu osnovnih principa međunarodnog humanitarnog prava i najteže krivično delo — zločin protiv čovečnosti zbog ’večne‘ radiološke kontaminacije. To je ratni zločin, jer su planski i bez dvoumljenja bacili 10-15 tona svog radioaktivnog otpada, iako su znali za posledice koje će vekovima imati civili koji ne učestvuju u ratnim sukobima“, kaže Petković.
Naši naučnici su u istraživanjima koristili i iskustva Italije. Njeni vojnici koji su boravili na Kosovu i imali maligna oboljenja, tužili su svoju državu — i dobili satisfakciju na sudu.
Istraživanje na prostoru Kosova i Metohije nije političko pitanje, ali će za njegovu realizaciju politička volja ipak biti neophodna.
