Prema rečima istoričara Aleksandra Rakovića, ovaj Sabor ipak neće biti istorijski, jer na njemu neće biti donet novi Ustav crkve.
„Možda će se u načelu razgovarati i diskutovati o toj temi, ali ne postoji prostor da taj radni tekst Ustava bude usvojen sada, jer jednostavno ima previše manjkavosti. Već su počeli da stižu i pismeni prigovori episkopa na radnu verziju predloga ustava SPC koji, na kraju krajeva, i jeste bio skrojen na brzinu, u poslednja dva meseca, iako za tim nije bilo potrebe. Mislim da je bilo važnije da se razgovara o kosovskometohijskom problemu nego da ključno pitanje postane pitanje ustava SPC. Međutim, samim tim što će Ustav biti na dnevnom redu, sigurno je da će to biti i ključna tema ovog Sabora“, objašnjava Raković.
Jedna od primedbi na ovu verziju predloga Ustava SPC, dodaje Raković, jeste preimenovanje titule srpskog patrijarha u „patrijarh srpskih i pomorskih zemalja“.
„Titula patrijarha srpskog je već utvrđena i prihvaćena i nema potrebe menjati je titulom iz srednjeg veka koja danas ne znači baš ništa. Ona čak može da ima vrlo opasno značenje jer bi se Crna Gora mogla tumačiti kao pomorska, a ne srpska zemlja, iako ona u istorijskom smislu pripada isključivo srpskim zemljama. Postoje još neke primedbe, kao na primer one vezane za preambulu ustava SPC, a biće interesantno i pitanje izdizanja episkopija u rang mitropolija. Po mom mišljenju, ne bi trebalo toliko eparhija koliko je predloženo podići u rang mitropolija. Trebalo bi da to bude manji broj njih, posebno onih koje su u administrativnim sedištima srpskog naroda, kako što su na primer Novi Sad, Banjaluka, Sremski Karlovci, možda Žička eparhija i recimo Niška, ali moj utisak je da svakako ne bi trebalo previše širiti broj mitropolija“, kaže Raković za Sputnjik.
Kada je reč o izboru patrijarha SPC, Raković veruje da će većina episkopa moći da podrži ideju da episkop koji bi dobio dve trećine glasova bude izabran „preglasavanjem“.
„Međutim, videćemo da li će biti sporan onaj osmi krug glasanja gde se traži natpolovična većina, kao i da li će se umesto tog osmog kruga, ukoliko niko ne bude imao dve trećine glasova u prvih sedam krugova, ipak pristupiti apostolskom žrebu, kako je to bilo do sada i kako su birana poslednja dva patrijarha SPC“, napominje naš sagovornik.
Ima još nekih važnih pitanja, dodaje Raković, poput onog da li sveštenici mogu da kritikuju odluke vrha Crkve.
„Moj utisak je da mora da postoji prostor da sveštenici mogu da dovedu u pitanje čak i odluke vrha SPC, ali na način koji bi bio akademski i stručan, odnosno izražen u službenim glasilima ili u naučno-stručnim časopisima. Dakle, to mora biti urađeno na vrlo kompetentan način i tako da se time ne uzburkava javnost, već da se poboljšavaju rešenja u okviru SPC. Ono što našem sveštenstvu i vernom narodu svakako ne treba je da učestvuje u bilo kakvom blaćenju vrha crkve u tabloidnim novinama, jer je to neprimereno i nedostojanstveno. U duhu srpstva i Srpske pravoslavne crkve nije da se na taj način ružno govori o episkopima, njihovim odlukama ili odlukama crkve, kako smo videli prethodnih nekoliko dana“, primećuje Raković.
Kosovskometohijski problem takođe će biti jedna od ključnih tema Sabora, dodaje naš sagovornik, a SPC bi tim povodom mogla da uputi i neke konkretne predloge vladi Srbije.
„Ukoliko bude zauzet takav stav, a ja se nadam da hoće, on bi trebalo da glasi da ne dolazi u obzir priznavanje secesije albanskih separatista na Kosovu i Metohiji, ne dolazi u obzir podela KiM i ni po kojem modelu ne dolazi u obzir bilo kakva stolica u Ujedinjenim nacijama za albanske separatiste. Naravno da bi Srpska pravoslavna crkva u najboljoj nameri mogla da utiče na odluku naših državnih organa i predsednika da budu još čvršći na srpskom pitanju na Kosovu i Metohiji“, kaže Raković.
Radni deo zasedanja Sabora SPC počeće u Pećkoj patrijaršiji u ponedeljak 30. aprila, a nastaviće se 1. maja u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu.