Politički savetnik takozvanog predsednika Kosova Hašima Tačija Blerim Šalja poručio je da Asocijacija većinski srpskih opština neće biti formirana pre potpisivanja konačnog sporazuma između Kosova i Srbije, a takozvani zamenik premijera Kosova Enver Hodžaj da stvaranje Zajednice srpskih opština treba da se ostvari uporedo sa učlanjenjem Kosova u Ujedinjene nacije.
Obaveza ili jedini ustupak Prištine
Pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma albanska strana nije ispunila svoj deo sporazuma, pa je posle protivljenja Beograda Evropska unija dala rok Prištini od četiri meseca da formira ZSO.
Otkuda sad opet ovakvi tonovi iz Prištine?
Takve izjave zvaničnika iz Prištine su, prema mišljenju Stefana Surlića sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, očekivane, budući da se ispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma, a koje se tiču formiranja ZSO, tretira kao ustupak koji bi trebalo ponuditi srpskoj strani u formi finalnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
Međutim, zapostavlja se činjenica da je to nešto što je već dogovoreno i jedino iz Briselskog sporazuma što još nije sprovedeno, napominje Surlić za Sputnjik, a namerno se insistira na tome da je ZSO zapravo poslednji i jedini ustupak koji će Kosovo učiniti, a da zauzvrat dobije stolicu u UN.
Inače, i ta forma ZSO se predstavlja kao asocijacija u rangu nevladine organizacije, koja će postojati i funkcionisati u skladu sa postojećim zakonima i ustavom Kosova što bi, kako smatra Surlić, značilo da nema nikakvog pomena o suštinskoj autonomiji za Srbe na Kosovu u okviru dogovorene Zajednice.
„Posredi je politička nestabilnost u Prištini. Beograd nema stvarnog i snažnog partnera za dogovor jer je politička scena u Prištini vrlo komplikovana, koalicioni partneri su usmereni jedni protiv drugih i sad je stvorena takva klima u javnosti da će bilo ko od albanskih predstavnika, ukoliko pristane na formiranje ZSO, od albanske strane biti proglašen za izdajnika“, ukazuje Surlić.
EU i SAD će morati da pritisnu
U tom smislu se samo pojačava retorika kako bi svi predstavnici albanske strane pokazali da su veće patriote u tome što će izbeći bilo kakvu mogućnost za davanje neke autonomije za Srbe, rezonuje Surlić, i, naravno, jedni druge podstiču na vrlo zapaljive nekompromisne izjave koje znače i suspenziju onoga što je zasad dogovoreno, a ujedno i nesprovođenje onoga što bi trebalo da bude i što jeste dogovoreno i potpisano u Briselu.
„Prema tome, mislim da je, pre svega, posredi politička nestabilnost i nepostojanje pravog sagovornika u Prištini koji bi imao dovoljno političkog kapaciteta, podrške i spremnosti da primeni Briselski sporazum“, podvlači Surlić.
Na testu su i EU i njen kredibilitet, ističe Surlić, budući da je ona preuzela obavezu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i da ne samo da je organizovala pregovore, nego je bila medijator u postizanju sporazuma, pa je, prema tome, na njoj najveća obaveza da izvrši ključan politički pritisak na Prištinu da ZSO bude formirana.
EU je dala jasan rok od četiri meseca, podseća taj politikolog, pa bi trebalo očekivati da će taj rok i biti ispoštovan, a ukoliko se to ne dogodi, onda se dovodi u pitanje sav dosadašnji proces pregovora u okviru briselske administracije.
„I u interesu SAD jeste da dođe do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Kao što je EU svesna toga, tako su i SAD svesne da bez saglasnosti Beograda ne može doći do finalne normalizacije odnosa. Ukoliko se zaista teži kompromisnom rešenju, onda će Priština morati da izvrši određeni ustupak uz podršku ili pritisak, verujem odlučujući, Sjedinjenih Država“, zaključuje Surlić.
