Zajednička deklaracija, koja bi trebalo da bude objavljena tokom samita EU i Zapadnog Balkana u Sofiji, postala je problem posle intervencije zvaničnog Madrida. Iako, kako je preneo Tanjug, iz Sofije i Brisela tvrde da nije bilo veta španskog premijera Marijana Rahoja, odluka da potpisnici budu samo predstavnici zemalja-članica, a ne i kandidata i potencijalnih kandidata, uključujući i samoproglašenu državu Kosovo, znači da je španska vlast uspela u nameri da „izoluje Prištinu“.
Tek će biti ovakvih epizoda
Da li je Španija pobedila i bez veta? Koliko Srbiji znači ovakav format? Da li ovakav format može da bude model i za naredne međunarodne skupove?
Ponašanje Španije Dušana Prorokovića iz Centra za strateške alternative podseća na špansku seriju, preciznije, on predviđa da će biti nastavaka ovakvih političkih gestova i još ovakvih epizoda u narednim godinama.
„Najbitnije za njih jeste da se kosovski presedan ne koristi u slučaju Katalonije ili eventualno Baskije i zbog toga oni insistiraju na ovakvim tumačenjima. U međunarodnim odnosima i pogotovu u međunarodnom pravu, đavo je u detaljima. Često se politike grade na određenim definicijama pojmova ili na tumačenjima i otuda ovakvo zatezanje Španije“, tumači Proroković za Sputnjik.
Španija neće propustiti nijednu priliku kad se bude razgovaralo o Kosovu da izdvoji svoje mišljenje, ističe on, a to izdvajanje mišljenja će podsećati na usvajanje strategije EU o Zapadnom Balkanu, gde oni nisu dozvolili da se Kosovo spominje kao država.
„Negde će podsećati na ponašanje kao u slučaju Sofije, gde će se naći kompromis da taj dokument potpiše 28 država-članica, ali ne i ovih šest, takozvanih, partnera sa Balkana. Tako da ćemo mi to gledati, rekao bih, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, jer, ponavljam, Španija neće dozvoliti da se kosovski presedan rastumači tako da Katalonci mogu da ga zloupotrebe u bio kojem trenutku. Tako da se ovo nastavlja. Rekao bih, gledajući iz pozicije Madrida, da je ovo tek početak i da ćemo gledati još mnogo, mnogo ovakvih epizoda u budućnosti“, podvlači Proroković.
Beograd nije pred izborom uzmi ili ostavi
Srbiji takvo postupanje Španije širi manevarski prostor, smatra taj analitičar i demantuje sve, mnogo puta ponovljene, teze u srpskoj javnosti da je Beograd pred zidom, da je sad u situaciji uzmi ili ostavi, ili Kosovo ili Evropska unija.
„EU, ukoliko želi Srbiju u svom sastavu, moraće da traži nekakva kompromisna rešenja, upravo da se kosovski presedan ne bi dalje zloupotrebljavao na teritorij EU, čak i u slučaju njenih članica. Tako da nam to daje mogućnosti za dalja kreativna tumačenja i preduzimanje određenih inicijativa za naše predloge“, sugeriše Proroković za Sputnjik.
Nije problem u Srbiji, napominje Proroković, već je problem što je prekršeno međunarodno pravo.
„EU mora da se suoči sa time. A za Srbiju ovo otvara neka vrata koja su do sad bila zatvorena i to diplomatskom inicijativom i političkom kreativnošću u narednom periodu treba iskoristiti“, jasan je Proroković.
Srbija je ranije učestvovala na skupovima u formatu „Balkanske šestorke“, tako što se pravila da to ne primećuje i naglašavajući da status Kosova nije rešen, podseća taj analitičar, a tumačenje Evropske komisije, Saveta EU, kao i ključnih država poput Nemačke i Francuske, bilo je sasvim drugačije.
„Od usvajanja strategije EU za Zapadni Balkan, odnosno praktično prvi put u poslednjih 10 godina da se pokazuje da je taj proces reverzibilan, da ne može ovako da se nastavi dalje. EU sad mora prosto da razmisli šta će i kako dalje sa Kosovom, jer Kosovo kao država, i pored toga što su ga priznale sve te evropske zemlje, ne može u ovom formatu dalje da nastupa“, zaključuje Proroković.
