Na prošlonedeljnoj konferenciji „Balkan magazina“ u Beogradu čuo se podatak da, globalno, ni fizički ni prostorno, obnovljivi izvori energije ne mogu preći 20 odsto do 2050. godine, bez obzira na subvencije država. Upozoreno je, takođe, da će do tada na svetu živeti 10 milijardi ljudi, čije će se potrebe za električnom energijom uvećati za 50 odsto. Gde je ugalj u toj priči?
Sve je više istraživanja u svetu koja dokazuju da čovek ne utiče na klimatske promene i da emisije CO2 iz uglja ne čine ni jedan odsto ukupnih emisija tog gasa.
I pored sve agresivnijeg lobiranja protiv fosilnih goriva, posebno uglja, u svetu raste proizvodnja tog energenta. Najnovije projekcije do 2040. godine pokazuju da će, iako će biti smanjeno učešće uglja u proizvodnji energije, ukupna proizvodnja uglja na planeti biti i dalje u porastu.
OIE su postale globalni izlobirani biznis. Hoće li takozvani „zeleni energenti“ moći da obezbede održivi razvoj i energetsku bezbednost?
Srbija po proizvodnji uglja deli četvrto i peto mesto u Evropi. Šta to znači? Gde je Srbija u ovom sektoru? Jer učešće uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji je već godinama veće od 65 odsto BDP-a i bespredmetno je raspravljati da li treba koristiti ugalj ili ne.
O tome koliko od uglja zavisi održivi razvoj i energetska bezbednost Srbije, ali i kakva je situacija u regionu i svetu u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa prof. dr Draganom Ignjatovićem sa Rudarsko-geološkog fakulteta.
