Posmatrajući tamne „mrlje“ na oblacima na Veneri, naučnici su otkrili da se sastoje od sumporne kiseline i čestica koje apsorbuju svetlost, baš kao i čestice na Zemlji.
Venerina atmosfera je veoma gusta sa strukturnim udelom ugljen-dioksida u njenoj građi od čak 96%.
Površina Venere je veoma suva i podseća na izrazito suva pustinjska područja na Zemlji sa kojih se mestimično izdižu vulkanske kupe i stenovite ploče. Vulkanska aktivnost na Veneri je veoma visoka i verovatno je ona glavni uzročnik gomilanja ogromnih količina ugljen-dioksida u atmosferi.
Venera spada u grupu terestričkih planeta, a zbog sličnosti sa Zemljom, u dimenzijama, gravitaciji i složenim unutrašnjim strukturama, često je označavaju kao „Zemljinu zlu bliznakinju“, zbog izuzetno nepovoljnih uslova za razvoj i opstanak života.
Naime, na Veneri padaju kisele kiše, a temperatura u proseku iznosi 462 stepena Celzijusova.
Istraživanje objavljeno u magazinu „Astrobiologija“ ukazuje da bi mikroorganizmi mogli da prežive, ukoliko bi ih vetrovi raznosili do gornje površine oblaka, koja je nešto hladnija.
Istraživači su detektovali tamne mrlje koje dosta podsećaju na svojstva apsorpcije svetla, kakva se može videti kod bakterija na Zemlji.
Misteriozne mrlje mogle bi da predstavljaju i svemirske alge u cvatu, slično pojavi u jezerima na Zemlji.
Inače, Venerini oblaci zbog svog sastava odbijaju čak 75 odsto Sunčeve svetlosti, piše Dejli mejl.
„Da bismo se zaista u to uverili, morali bismo da uzmemo uzorke oblaka“, rekao je biohemičar Rakeš Mogul, koautor studije i profesor na kalifornijskom Politehničkom Univerzitetu u Pomoni, i dodao da bi Venera mogla da bude „uzbudljivo, novo poglavlje u astrobiološkim istraživanjima“.
Veličina čestica u tamnim delovima oblaka slična je veličini bakterija na Zemlji, i ako je tako, tvrde naučnici, to bi moglo da učini Veneru značajnom u dugotrajnoj potrazi za vanzemaljskim oblicima života.
Dejli mejl
