On je komentarisao potencijalne cene o kojima se poslednjih dana spekuliše u javnosti.
„Bilo kakve kataklizmične i spektakularne najave o drastičnom poskupljenju goriva u Srbiji su paušalne, jer ne postoji nijedan pokazatelj u ovom trenutku koji može reći da će cena goriva enormno poskupeti“, kaže Mićović za Tanjug.
Poskupljenje goriva od par dinara u poslednjih nekoliko nedelja je, kako ocenjuje, posledica kumulativnog efekta različitih tržišnih uticaja, među kojima je i povećanje akcize na naftne derivate.
„Od početka godine do danas benzin je poskupeo za blizu 2 dinara, dizel za blizu 4 dinara, a u tom periodu akciza je povećana za 1,6 dinara, što, kada se uključi u osnovicu za PDV, znači blizu 2 dinara“, navodi Mićović.
Prema njegovim rečima, ni trenutne promene na svetskom tržištu nafte i nešto viša cena tog energenta u odnosu na prethodni period, nisu dovele do nekog velikog poskupljenja, jer se uticaj cene sirove nafte na cenu goriva na pumpama odrazi u odloženom periodu — za mesec, mesec i po dana.
Dodaje da bi moglo da se desi i da, pod dejstvom nekih drugih uticaja, dođe do neutralizovanja tog efekta.
Mićović, međutim, upozorava da bi trebalo povesti računa o postojanju dovoljnih zaliha na domaćem tržištu, zbog čega se država mora pozabaviti time da obezbedi dovoljan nivo obaveznih rezervi kako bi bila u stanju da odgovori na eventualne poremećaje na tržištu.
„Kada nastanu tenzije na Mediteranu, bez obzira što sam Mediteran nije tako veliki izvor sirove nafte, ali je vrlo značajan za njen transport, može doći i do poremećaja. To je ono što može biti opasno i mnogo opasnije od bilo kakvog skoka cena“, napominje sagovornik Tanjug.
Sve zemlje EU imaju obavezne zalihe derivata nafte propisane direktivama EU, a Srbija je, kao zemlja kandidat i članica Energetske zajednice, takođe potpisala obavezu da obezbeđuje zalihe za 61 dan prosečne dnevne potrošnje derivata nafte, nakon čega je uvela obavezu plaćanja naknade za formiranje obaveznih rezervi.
„Od 2014. godine, svi mi, kupujući gorivo na benzinskim stanicama, zapravo uplaćujemo 2,6 dinara ili sa PDV-om 3,12 dinara u budžet Republike Srbije za kupovinu obaveznih rezervi“, napominje Mićović, ali istovremeno dovodi u pitanje da li se taj novac i troši za te namene.
Kako ocenjuje, aktuelna cena nafte tipa „brent“ od 74 dolara po barelu je značajno niža u odnosu na period od 2010. do 2013. godine, kada se kretala između 100 i 110 dolara, ali jeste veća u odnosu na prošlu godinu.
„Sada smo upravo u periodu trenda rasta cena sirove nafte, ali samo pre mesec dana je bio trend pada. To pokazuje da je reč o jednom vrlo živom, dinamičnom tržištu i istovremeno vrlo plašljivom kada su u pitanju ovakve tenzije kao što se dešava na Bliskom istoku“, ističe on.
Za sve u naftnoj industriji je, kako kaže, vrlo važan podatak kolika će biti prosečna godišnja cena „crnog zlata“ u 2018. godini, koja je početkom godine, kada su rađene procene na osnovu analize tržišta, projektovana na nivou od 57 do 64 dolara.
Međutim, u te procene niko ne može da uvrsti geopolitičke tenzije i ratne sukobe, jer je to nešto što nastaje u vremenu, zaključio je Mićović.
Tanjug
