Ruska kompanija „Kosmokurs“ već privodi kraju rad na projektu o izgradnji prvog privatnog ruskog kosmičkog broda za turiste i pitanje je dana kada će projekat biti predat „Roskosmosu“.
Suborbitalni brod se gradi od novca privatnih investitora, čija se imena drže u tajnosti, a vrednost projekta se procenjuje na 150-200 miliona dolara.
Neki ruski mediji su ranije tvrdili da je uralski oligarh Iskander Mahmudov spreman da investira u raketu za kosmički turizam. U „Kosmokursu“ ne otkrivaju ime investitora, ali su potvrdili da postoji milijarder zainteresovan za takvo ulaganje.
Prvi turistički let u Rusiji je planiran 2025. godine, a do tada će kosmički brod biti testiran. Predviđeno je da ekskurzija u kosmos traje 14 minuta, a da se brod sa šest turista i jednim instruktorom-stjuartom podigne na visinu od 180 do 220 kilometara. U bestežinskom stanju provešće 5,5 minuta, a zatim će turisti biti spušteni na zemlju.
Kompanija računa da će do 2030. godine imati 115 lansiranja godišnje, to jest dva leta nedeljno. Prema preliminarnim procenama, projekat će biti rentabilan za oko sedam do deset godina od početka prvih turističkih letova.
Generalni direktor ruske kompanije „Kosmokurs“ Pavel Puškin veruje da u Rusiji ima mnogo onih koji su spremni da plate za nesvakidašnju avanturu.
„Cena je prihvatljiva — 250 hiljada dolara. Ima mnogo ljudi koji su spremni to da plate. Pričamo o tržištu od 700 ljudi godišnje. Čak i u Moskvi ima ljudi sa kapitalom koji su spremni da investiraju u taj program. Kada počneš to da analiziraš, pojavi se i vera. Treba istaći da još niko nije imao suborbitalni let za novac i niko ne zna šta je to“, rekao je Puškin za Sputnjik.
Višekratni kompleks za suborbitalne letove turista biće sastavljen od rakete od 80 tona i svemirskog broda mase sedam tona.
Svemirski turizam je postao realnost još 2001. godine, kada je američki milioner Denis Tito obavio prvi turistički let u kosmos. On je leteo ruskim brodom „Sojuz" na Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS) za 20 miliona dolara. Od tada do danas na MSS je boravilo svega sedam turista.
Njegovo putovanje se može smatrati početkom ere kosmičkog turizma.
U svetu postoji veliki broj dobrostojećih ljudi koji žele da lete u svemir i posete kosmičku stanicu. Zbog toga danas kosmički turizam u mnogim zemljama sveta postaje popularan. Ipak, u istoriji kosmonautike posebno mesto zauzima ime sovjetskog astronauta Jurija Gagarina, kao prvog čoveka koji je odleteo u svemir.
Gagarin je 12. aprila 1961. godine u svemirskoj kapsuli „Vostok 1“ poleteo sa kosmodroma u Bajkonuru, čime je otvorena era kosmonautike. On je obleteo jedan krug oko zemlje za sat i 48 minuta. Kretao se brzinom od 27.500 kilometara na sat i dosegao je visinu od 327 kilometara. Prilikom sletanja, Gagarin je iskočio padobranom na visini od sedam kilometara i bez problema se prizemljio.
Kada je poleteo u svemir, imao je čin majora, a kada je sleteo na zemlju, bio je pukovnik. Zbog podviga, 27-godišnji Gagarin odlikovan je i ordenom Sovjetskog Saveza.
Gagarinu su podizani spomenici, ulice su dobijale njegovo ime, njegova slava postala je svetska. Njegovo rodno mesto dobilo je ime po njemu, a takođe i jedan krater na Mesecu.
Jurij Gagarin je poginuo 27. marta 1968. godine u avionskoj nesreći, dok je testirao jedan mlazni avion. Trebalo je to da bude, kako je sâm izjavio pred let, jedan rutinski zadatak. Bilo mu je svega 34 godine. Urna sa njegovim pepelom je postavljena uz zidine Kremlja.
