Povodom dešavanja u Siriji, ali i na Balkanu, ponovo se svakodnevno u zapadnim i regionalnim medijima mogu videti izjave i komentari nekadašnjeg glavnokomandujućeg NATO generala Veslija Klarka, bivše državne sekretarke SAD Medlin Olbrajt, Šveđanina Karla Bilta… Antiheroja „čuvenih“ devedesetih godina, kad je trajao rat na prostoru bivše Jugoslavije.
Ego-trip zaboravljenih asova
Šta znači ovaj svojevrsni povratak nekadašnjih jastrebova američke administracije? Čega su oni vesnici?
Kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović kaže za Sputnjik da pomenuti nekadašnji zapadni zvaničnici jesu jastrebovi, ali da su istovremeno i ljudi koji su se dokazali na prostorima bivše Jugoslavije.
„Ovo ’dokazali‘, naravno, mislim blago ironično. Oni su ovde stvorili karijere. Balkan je razlog što se za njih pročulo i ono što su napravili tu je njihova karijera, njihova biografija, njihov identitet. Prema tome, oni se sad javljaju jer Balkan ponovo postaje bitan jer je to rubno područje nekadašnjih blokova. Mi smo mesto za koje se Rusija interesuje, i sad se oglašavaju ljudi poput Klarka, Olbrajtove, koji više nemaju nikakvog uticaja na neka stvarna kretanja, ali smo im mi odličan povod da se osećaju važni i da se oglase“, precizira Smajlovićeva svoje stanovište za Sputnjik.
„Posebno me je“, ističe ta kolumnistkinja, „zasmejao tekst Veslija Klarka u ’Vašington postu‘, jer on u prvoj rečenici pogrešno navodi čak i ko je u NATO-u, pošto izgleda nije primetio da je Crna Gora ušla u tu zapadnu alijansu“.
Kod Klarka je, dodaje Smajlovićeva, potpuno jasno da sad pokušava reinterpretira današnje događaje da bi se zaključilo da njegova politika i ono što je rađeno u vreme kad je on na Balkanu odlučivao o životu i smrti, nije kriva ni za kakve posledice.
„Evo sad, na primer, plaši Zapad džihadistima u Bosni i na Kosovu, ali nikad nije spominjao džihadiste za vreme bombardovanja, niti je pominjao na koji način će džihadisti imati plodno tle nakon njegovih vojnih intervencija ovde“, navodi Smajlovićeva.
Ne znaju ni geografiju, ni istoriju
Bivši NATO general priča kako su razlozi za regrutovanje u džihadiste ekonomska stagnacija i slabe demokratske institucije, a to su, prema tumačenju Ljiljane Smajlović, pre svega potpuno sporedni faktori koje Klark ističe u prvi plan kako bi prikrio prave razloge koji su posledica njegove politike na Balkanu.
„Još me je zasmejalo i to što o Rusiji i Turskoj govori kao o autsajderima u našem regionu. Prema tome, ispalo bi da je Amerika ovde vekovima prisutna, a Rusija i Turska su odjednom sa Marsa pale u geografsku blizinu Balkana“, kategorična je Smajlovićeva.
Dabome, Vesli Klark podseća ljude da on postoji, podseća ljude da se on u ovom kraju još bavi biznisom i reinterpretira događaje tako da nikakvi loši efekti nisu posledica njegove politike, komentariše Smajlović, nego otkako je on prestao da se interesuje za nas, otkako nas on više ne bombarduje, nekako nam nije dobro, a sve je bilo bolje kad je on rešavao ovde sukobe. To je, podvlači ona, naravno — potpuna neistina.
„Svakako, svi pomenuti bivši činovnici su predstavnici one politike koja je u američkim i zapadnoevropskim knjigama ostavila zapisano da je Balkan područje njihovih velikih uspeha i sad, ako postoje problemi — ispalo bi da Amerika nije bila tako trijumfalno uspešna kao što se u Vašingtonu uzima zdravo za gotovo“, rezonuje Smajlovićeva.
A ako se Balkan na negativan način vraća u javnost, i Vesli Klark, i Karl Bilt, i Medlin Olbrajt, i nekadašnji britanski ambasador u Jugoslaviji Ajvor Roberts nam, kako tumači Smajlovićeva, interpretiraju da je u stvari sva ta njihova nekadašnja politika koju su zastupali bila odlična, a ne valja ovo što su njihovi naslednici prestali da se služe istim metodama.
Očuvanje poslovnih interesa
Zbog svega toga ih kolumnistkinja „Nedeljnika“ vidi samo kao donosioce poruka da je ona stara politika bila uspešna i da je potrebno još više one iste stare politike — bombi, zastrašivanja i, kako bi to rekao Vesli Klark, ulaženja ukoštac sa rivalskim silama.
„Tako da, recimo, kad čitam tekst Ajvora Robertsa, upada u oči deo kad on kaže ’pokušaj ubistva Mila Đukanovića‘. Stvarno sam pretraživala. Dakle, u pitanju je onaj sumnjivi državni udar koji su navodno ljudi iz Srbije na nagovor Moskve pokušali da izvedu taman kad je trebalo Crnoj Gori da bude primljena u NATO, pošto je novi američki predsednik odugovlačio sa tim pa je to zatrebalo kao argument — vidite, Rusija neće da mi uđemo u NATO, pa je bolje da nas vi primite. Našla sam samo jedan anonimni izvor od pre dva meseca, neko iz Bele kuće govori ’Telegrafu‘ kako je, izgleda, bila namera da se ubije Milo Đukanović“, ukazuje Smajlovićeva.
Taj tekst Ajvora Robertsa i tu formulaciju Smajlovićeva ne smatra nikakvom novom politikom ili vesnikom nove politike već, najverovatnije, posledicom neke bliskosti između Ajvora Robertsa, njegove supruge koja je napisala knjigu o Crnoj Gori i o Sandžaku, i lično režima Mila Đukanovića.
„Naravno, taj režim je u najužoj sprezi i sa Londonom, i sa Berlinom i Vašingtonom, pa to sve deluje kao da su ovo važni ljudi koji govore iste stvari, ali čini mi se da ti ljudi samo štite svoje reputacije, podvlače koliko su oni bili u pravu, i na neki način rade u svom sadašnjem poslovnom interesu“, sugeriše Smajlovićeva.
Kod Ajvora Robertsa, taj poslovni interes može da bude intelektualni rad, pojašnjava ta kolumnistkinja, kod gospodina Klarka, pošto sasvim sigurno znamo da on neće biti u prilici nikog više da bombarduje, podsećanje na ispravnost njegove politike i na to koliko je on bio važan faktor. A verovatno to nije nekorisno za one firme kojima je on ili delimični vlasnik ili konsultant, a koje se i dalje bave ovom regijom.
