Kako naglašava u svom članku za „Azija tajms“ politikolog Kristina Lin, slabljenje režima u Damasku ugrožava Kinu zbog problema s njenim džihadistima, što znači da bi Peking mogao da upotrebi svu svoju vojnu moć da podrži Bašara el Asada.
Pojedini mediji na Bliskom istoku pisali su 2012. godine o mogućim vojnim vežbama u Sredozemnom moru, u kojima bi učestvovali Iran, Rusija, Kina i Sirija. To bi bili manevri velikih razmera, u kojima bi, prema planu, bilo angažovano 90.000 vojnika, 400 aviona, hiljadu tenkova, piše Kristina Lin, naučni saradnik Centra za transatlantske odnose pri Univerzitetu Džon Hopkins.
Iako vežbe nisu održane, prema mišljenju analitičarke, to bi bio signal za SAD i njihove zapadne saveznike da četiri države povlače liniju ispred njih koja se ne sme prelaziti. Kako se ispostavilo, ta linija prolazi kroz Siriju.
Političari u Vašingtonu često projektuju sopstvene strahove, želje i nerazumevanje na druge, misleći da će se ostali ponašati na isti način.
Takva nesposobnost za samokritiku i za posmatranje situacije iz drugog ugla veoma su opasni i prete ozbiljnim greškama – na primer, prerastanjem oružanog sukoba u rat velikih razmera, navodi autorka teksta.
SAD ne uzimaju u obzir činjenicu da nemaju samo one crvene linije. Ignorišući i napadajući interese nacionalne bezbednosti drugih država, bilo da je reč o Rusiji ili Kini, predsednik Tramp rizikuje da otvori Pandorinu kutiju i da podstakne druge moćne države da štite sirijsku vlast.
Kakav je interes Kine u Siriji? Prema navodima pojedinih izvora, kineska vojska već je angažovana u zoni sukoba i bori se s hiljadama ujgurskih boraca koji pripadaju DAEŠ-u ili Islamskoj partiji Turkestana.
Džihadisti su 2016. organizovali napad na Ambasadu Kine u Kirgiziji i Peking strahuje da će sledeći napad biti izveden neposredno na kineskoj teritoriji ili da će biti usmeren protiv kineskih državljana ili objekata od državnog značaja u inostranstvu.
Ako raketni napadi SAD svrgnu vlast u Damasku i omoguće time brojnim opozicionim grupama, među kojima su i ujgurski džihadisti, da deluju u Siriji, jasno je da će teroristi moći da nastave borbenu obuku i da naoružani do zuba krenu kući u kineski Sinčuan.
Glavni ciljevi aktuelnog rukovodstva u Pekingu su da se sačuva teritorijalna celovitost zemlje, kao i vlast Komunističke partije. Ako SAD stvore uslove u kojima ujgurski teroristi mogu spokojno iz Sirije da pripremaju napad na Kinu, onako kako je Al Kaida pripremala napad na SAD iz Avganistana 11. septembra, to bi moglo da podstakne „kineskog zmaja“ da sav svoj kapacitet usmeri na suprotstavljanje takvoj pretnji.
Peking je veoma zainteresovan za zaštitu svojih ekonomskih interesa. Kina jednostavno ne veruje Americi koja je u svoju strategiju nacionalne odbrane upisala ciljeve za obuzdavanje ove zemlje.
Kristina Lin je uverena da zajedničkim vežbama tokom poslednjih godina u Sredozemnom, Baltičkom i Južnom kineskom moru ruska i kineska armija pokazuju Vašingtonu da neće stajati po strani ukoliko SAD odluče da izvedu bilo kakav napad. Iako ne postoji punopravni savez ovih zemalja, svrstavanje Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje u novu „osu zla“ moglo bi da podstakne Moskvu i Peking da se dodatno približe.
Kineski stratezi smatraju da, zasad, pritisak SAD još nije dostigao stepen koji bi bezuslovno zahtevao savez Kine s Rusijom, ali takva mogućnost nije isključena ukoliko Vašington postane aktivniji.
SAD, međutim, to ne uzimaju u obzir. Kao zemlja koja se poslednjih godina nije suočavala s ratom na svojoj teritoriji, Amerika oružane sukobe doživljava više kao video-igre, a termini poput „hirurškog napada“ samo maskiraju surovost onoga što se događa.
Iako se Amerikancima rat čini kao prilično pogodan metod, zbog svoje geografske udaljenosti oni nisu u stanju da shvate sve teškoće i užase ove pojave i skloni su tome da ga posmatraju s distance.
Nisu svi imali takvu sreću, mnoge zemlje odlično su upoznate s ratovima na sopstvenoj teritoriji i spremne su da reaguju munjevito i žestoko na bilo kakvu vojnu pretnju.
Poznati novinar Nafiz Ahmed predvideo je 2014. godine rusku intervenciju u Siriji, u slučaju da se zapadne zemlje s borbe protiv DAEŠ-a prebace na pokušaj da izdejstvuju promenu režima i da na mesto Bašara el Asada postave islamiste koji bi uticali na radikalizaciju muslimana u Čečeniji.
Pre nego što naredi raketni napad, Donald Tramp i njegova administracija trebalo bi da uzmu u obzir da „iza damaskog lava ne stoji samo ruski medved, nego bi mogao da se krije i kineski zmaj“ i da rizikuju da svoje „hirurške napade“ pretvore u rat velikih razmera u Sredozemnom moru, u kojem učestvuju velike i moćne države, upozorava analitičarka.
