Stručnjaci navode da Rusija širi svoj uticaj i uvećava etničke tenzije u zemljama koje se nadaju ulasku u Evropsku uniju, zbog čega je Brisel oživeo planove za proširenje.
Istraživač pri Institutu za međunarodne odnose u Pragu Mark Galeoti ocenio je da posle združenog reagovanja Zapada na trovanje bivšeg dvostrukog ruskog špijuna Sergeja Skripalja u Engleskoj, „Balkan postaje još važniji“.
„Rusija traži načine da uzvrati koji bi bili asimetrični i koji bi obezbedili prilike Moskvi“, rekao je Galeoti.
On je u članku za Evropski savet za spoljne odnose ocenio da „Rusija posmatra Balkan kao bojno polje za svoj ’politički rat‘“ u nastojanju da skrene pažnju i stvori „potencijalne žetone za pregovaranje s Evropskom unijom“.
Čarls Kapčan, direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u Beloj kući za vreme Baraka Obame, rekao je da „Rusi koriste priliku u poslednjem delu Zapadne Evrope koji je i dalje politički disfunkcionalan“.
Situacija na Balkanu liči donekle na Ukrajinu, gde je Rusija prvo prihvatila da se Kijev približi EU, ali ne i NATO-u, a onda promenila stav, što je dovelo do svrgavanja proruskog režima, a onda i aneksije Krima.
Na Balkanu, nadmetanje s Rusijom ima potencijal da poseje novu nestabilnost u regionu koji se i dalje oporavlja od ratova devedestih u kojima se raspala Jugoslavija, navodi „Njujork tajms“.
BiH, koja je nekako spojena 1995. na kraju rata, i dalje je krhka konstrukcija podrivena korupcijom, slabim vođstvom, etničkim i nacionalnim tenzijama, što je metafora za Balkan, navodi list.
To je jedna od ključnih tačaka koje Rusija nastoji da iskoristi, rekao je Kapčan, dodajući da su druge Makedonija, Kosovo i Srbija.
EU ne pazi dovoljno na rusko-srpske odnose
Evropska unija je ponudila novu šansu zemljama Zapadnog Balkana da uđu u taj blok, ali niko ne veruje da su te zemlje spremne za EU, naveo je „Njujork tajms“.
List navodi da je s izlaskom Velike Britanije iz EU i pokušajima Rusije da iskoristi pukotine u regionu, EU iznela detaljan plan za Balkan, pri čemu bi Srbija i Crna Gora mogle da uđu u Uniju do 2025. godine.
U međuvremenu su se za Balkan zainteresovali i Amerikanci.
Novo interesovanje Vašingtona potiče iz zabrinutosti širenjem ruskog uticaja, naveo je Ros Džonson iz Centra Vilson, dodajući da Kongres SAD traži od Pentagona da iznese „procenu bezbednosne saradnje Zapadnog Balkana i Rusije“.
Galeoti ocenjuje da Rusija pokušava da nađe svoje mesto i u vladama i u kompanijama na Zapadnom Balkanu, tako da, kada te zemlje uđu u EU, sa sobom donesu i ruski uticaj.
On ocenjuje da EU nije dovoljno pažljiva kad je reč o Srbiji, gde Rusija ima ključne investicije u infrastrukturi i posebno u energetici.
„Politika EU je generalno bila da se podrži šta god drži Zapadni Balkan mirnim. To je veoma opasno i stvara savršeno okruženje da Moskva igra svoje igre“, rekao je Galeoti.
On, kao i drugi analitičari, kaže da Brisel treba više da ponudi i kad je reč o šargarepi i kad je reč o štapu, nuđenjem pravih inicijativa za institucionalne reforme i pravih kazni za njihovo neispunjavanje.
Bivši američki zvaničnik, koji je tražio da ne bude imenovan, rekao je da je Balkan novo bojno polje hladnog rata i dodao da je Brisel bio suviše rigidan u načinima na koje je pokušavao da održi region na pravom putu.
On je rekao da su reforme sprovođene samo kada su Brisel i Vašington zajedno radili na primoravanju lidera da odustanu od starih navika s korupcijom, zarobljenom državom, politizovanim sudstvom i ruskim kompanijama koje pokušavaju da preuzmu ključnu infrastrukturu i medije.
Kapščen je donekle optimista. On kaže da svi znaju kako će se priča završiti — integracijom svih bivših jugoslovenskih republika u EU, a da je jedino pitanje — kada.
Tanjug
