Svoj tekst u „Vašington postu“ Klark je započeo podsećanjem da je prošlo više od 20 godina otkako je sa Ričardom Holbrukom pregovarao o okončanju rata u Bi Hi, otkako je NATO pomogao da se zaustavi etničko čišćenje na Kosovu.
„Danas, tri zapadnobalkanske države (Hrvatska, Albanija i Slovenija) postale su članice NATO-a. Hrvatska i Slovenija su postale članice EU. Kosovo je sada nezavisna nacija“, napisao je Klark i dodao da većina Amerikanaca i Evropljana sad misli da su brutalni konflikti na Balkanu prošlost.
„Nažalost, to je daleko od istine. Stalni politički konflikti etno-religioznog karaktera konstantno prete da metastaziraju u međunacionalnu krizu, što bi taj region učinilo primarnom metom za mešanje stranih sila“, naveo je Klark.
Opterećen slabim institucijama države, ekonomskom stagnacijom i nerazvijenom demokratijom, Balkan je predmet interesa nasilnih džihadista koji traže regrute za terorističke organizacije, ali i prljavih igara koje sprovode Rusija, Turska, ali i Kina.
„Da stvari budu gore, region pati od zapostavljanja demokratije koja je bila instrument za privođenje ratova u bivšoj Jugoslaviji kraju. Verujući da demokratska budućnost Balkana leži u članstvu u EU, SAD su odgovornost za Balkan predale Briselu. Međutim, inertnost EU ostavila je Bosnu, Srbiju, Crnu Goru, Kosovo, Albaniju i Makedoniju u dugom čekanju u redu. A dok SAD i EU spavaju, drugi delaju“, ističe Klark.
Prema njegovim rečima, na Balkanu Kremlj već odavno povećava svoj uticaj, radeći na tome da porastu anti-EU i anti-NATO stavovi. Osim toga, nastavlja Klark, Rusi podržavaju ekstremističke grupe, potpiruju vatru i huškaju pravoslavce protiv muslimana, svesno izazivajući rast tenzija koje su već uzrokovale ratove na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina.
„U međuvremenu, Turska i zalivske zemlje snažno investiraju u Zapadni Balkan. Turska je treći najveći strani investitor u Bosni, a lider vodeće bosanske političke partije odlazi regularno u Istanbul i sastaje se sa sve više autoritarnim liderom Erdoganom“, ističe bivši komandant NATO-a.
On još pominje i da Saudijska Arabija daje značajno mnogo novca koji se troši za izgradnju džamija, ali i za davanje instrukcija lokalnim imamima. Klark takođe napominje i da je od oko hiljadu stranih boraca u takozvanoj Islamskoj državi, koliko se procenjuje da ih ima, najviše došlo sa Kosova i iz Bosne.
Tu je još i Kina, koja takođe sebi ozbiljno krči put na Balkanu, kroz inicijativu „Jedan pojas, jedan put“, kaže Klark. „Dakle, jasno je — SAD i EU moraju da ostanu posvećene Zapadnom Balkanu“, smatra Vesli Klark.
„Ozbiljan plan za uključenja Balkana u EU trebalo bi da podstakne države tog regiona da sprovedu neophodne ekonomske i političke reforme, povećaju saradnju i reše rastuće međuetničke tenzije. Naravno, takve aktivnosti moraju da imaju podršku kod građana, kako bi mogle da budu sprovedene. To jeste izazov za region koji je i danas oštro podeljen u stavovima prema institucijama poput NATO-a“, ističe on.
On kaže i da bi članstvo u NATO-u Srbima, koji su mnogo naklonjeniji Rusiji i protiv su Alijanse, moglo biti prihvatljivo, ako se uveže s postizanjem stabilnosti celog regiona.
„Imamo mnogo instrumenata na raspolaganju da odvratimo Balkan od puzajućeg kretanja prema nestabilnosti. Osigurajmo da se ogromna investicija koju smo napravili u turbulentnom regionu ne uruši. Moramo obnoviti naše opredeljenje za uspeh Zapadnog Balkana. Moramo da pomognemo drhtavim demokratijama ovog regiona da dostignu svoj puni potencijal“, zaključio je Vesli Klark u autorskom tekstu za „Vašington post“.
B92
