Kina planira da izgradi bazu ratne mornarice u Južnom Pacifiku, na arhipelagu Vanuatuu, javili su australijski mediji očigledno neproverenu vest.
Iako je portparol kineskog ambasadora u toj zemlji Geng Šuang demantovao ovu informaciju, vest je podigla veliku prašinu u Vanuatuu, Australiji i na Novom Zelandu, čija je premijerka Jakinda Arden izjavila je da se njena država snažno protivi militarizaciji u Pacifiku.
Milan Lipovac, docent na Fakultetu bezbednosti, za Sputnjik kaže su se kao mesto potencijalne izgradnje kineske vojne baze već pominjali Avganistan, Pakistan, čak i Meksiko. On podseća da je Kina velika sila koja ima jasnu viziju i jasan plan.
„Takav plan je saopšten krajem prošle godine na 19. kongresu Komunističke partije Kine, kada je predsednik Si saopštio strateški cilj da do proslave stogodišnjice od osnivanja Narodne Republike Kine 1. oktobra 2049. godine, ta zemlja, između ostalog, postane i globalni lider u kategorijama kompozitne nacionalne moći i međunarodnog uticaja. Ukoliko Kina želi da ostvari tako nešto, ona se prvo mora potvrditi kao lider u svom regionu, regionu Južnog kineskog mora, zatim u regionu Južnog Pacifika, pa tek onda kao lider na globalnom planu“, objašnjava Lipovac.
Australijski premijer Malkom Turnbul tvrdi da je od Vanuatua dobio uverenje da ta zemlja od Kine nije dobila zahtev u kome se govori o budućoj vojnoj bazi. Međutim, naš sagovornik podseća da bi Kina, prema nekim informacijama, do 2020. godine najverovatnije trebalo da ima tri nosača aviona u svojim oružanim snagama, što prosto znači da su ovoj zemlji neophodne i pomorske vojne baze.
„Bila bi logična nastojanja Pekinga, u smislu izgradnje vojnih baza u Južnom Pacifiku. Bez obzira da li se takve tendencije sviđale nekome u Kamberi, Tokiju ili čak u Vašingtonu“, ocenjuje Lipovac.
Mediji spekulišu da bi se kineska baza mogla nalaziti na samo dve hiljade kilometara od obala Australije, te da je to, ako bude izgrađena, sasvim dovoljno da omogući Pekingu da poveća svoju vojnu moć u Pacifiku, kao i da promeni postojeću stratešku ravnotežu, što bi povećalo rizik od konfrontacije između Kine i SAD.
Komentarišući ovu tvrdnju sagovornik Sputnjika sa Fakulteta bezbednosti kaže da je važan i sâm momenat kada je ova informacija plasirana. Vest dolazi u specifičnom trenutku kada je dogovoren sastanak lidera Severne i Južne Koreje, a najavljen je i sastanak predstavnika Severne Koreje i zvaničnog Vašingtona, podseća Lipovac.
„Kina se tu nametnula kao neko ko je garant, neko ko je na strani Severne Koreje i ko bi bio taj ko je kontrateža u odnosima na Korejskom poluostrvu, a vezano za strateško pozicioniranje Vašingtona i Pekinga u pacifičkom regionu. Ne mogu da pretpostavim kakav će biti odgovor Vašingtona, da li će se pod znak pitanja staviti ove inicijative koje je Kina preuzela u svojoj interesnoj sferi, u smislu pozicioniranja i relaksacije odnosa u odnosu na ostale države sa kojima se graniči, prvenstveno u Južnom kineskom moru. Tu postoje brojna nerešena teritorijalna pitanja“, podseća sagovornik Sputnjika.
U izveštaju o vojnim budžetima država sveta Međunarodnog instituta za strateška istraživanja koji je objavljen u februaru ove godine navodi se da Kina povećava broj vojnih brodova i aviona, da je prestigla Japan, Južnu Koreju i Indiju zajedno.
Američki stručnjaci su uvereni da su službene brojke o vojnoj potrošnji potcenjene bar za 25 do čak 50 odsto. Bezbednosni stručnjaci i pojedinci iz Pentagona naglašavaju da kineski vojni budžet ne uključuje troškove istraživanja i razvoja, izgradnju vojnih objekata, ali i kupovinu oružja iz uvoza.
