Kako sada stvari stoje, ako se pita takozvana međunarodna zajednica — a do sada se pitala — o Zajednici srpskih opština se neće pitati Srbi.
Prištinski dokument o formiranju ZSO je, po pisanju „Novosti“, otišao na uvid predstavnicima Amerike i EU.
Prištinska „Gazeta ekspres“ je još 4. aprila objavila da će na izradi statuta ZSO biti aktivirana tri takozvana radna mehanizma koja će formirati Priština. Dokument o tome direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju (KiM) Marko Đurić je ocenio kao obesmišljavanje prethodne tvrdnje privremenih institucija u Prištini da će formirati ZSO.
Kada se pogleda delokrug rada svakog od tri mehanizma i njihov sastav, jasno je i zašto. Ključnu ulogu i konačnu reč u formiranju ZSO bi trebalo da imaju predstavnici kosovskih Albanaca. Uticaj Srba je potpuno marginalizovan, sveden na minoran broj u jednom od mehanizama.
To je bilo nedvosmisleno jasno i iz saopštenja kosovske vlade koje je pre nekoliko dana objavila „Gazeta“. Prema njemu, ta tri mehanizma, Upravljački tim, Odbor za implementaciju i Nacionalna konsultativna grupa „garantovaće uključivanje svih političkih stranaka, civilnog društva i drugih relevantnih mehanizama“, što će doprineti da „izrada statuta ZSO bude transparentna i obuhvatna".
Vlada je posebno ukazala da će u taj proces „biti uključeni i međunarodni mehanizmi koji su pomagali Kosovu u svim fazama“. Zato i ne čudi što je dokument krajem prošle nedelje predstavljen upravo stranim diplomatama. A znamo i kako su ti „strani mehanizmi“ do sada pomagali Prištini, a odmagali Beogradu.
Sve to, po oceni Đurića, znači da Priština nema nameru da osnuje ZSO. „Priština, umesto da radi na formiranju ZSO, osniva neka upravljačka tela, koja ne predstavljaju ništa drugo nego odbor za tutorstvo nad predstavnicima srpske zajednice“, konstatovao je šef Kancelarije za Kosmet u Vladi Srbije.
Zato je najavio da će Srbi raditi na Zajednici „onako kako je to predviđeno Briselskim sporazumom“.
Da li to znači da će se paralelno praviti ZSO, jedna s prištinske, druga sa srpske strane i da li je tako nešto izvodljivo?
Profesor Međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, Dejan Mirović smatra da je to što radi Priština politička predstava da se ne bi otvoreno reklo — ne, mi nećemo ništa da ispunimo, mi tražimo od vas da Kosovo uđe u UN.
„Mislim da je ogromna greška bila što Rezolucije 1244 UN nema u Briselskom sporazumu jer sada imate dilemu da li je ZSO deo sistema tog samoproglašenog Kosova ili je deo srpskog sistema. To je nešto što je bilo očekivano“, ukazao je Mirović za Sputnjik.
Po njegovoj oceni, za Republiku Srbiju i Srbe na Kosovu i Metohiji postoji rešenje koje se više ne primenjuje, a kako kaže, ne zna iz kojih razloga.
„A to je konstituisanje četiri opštine na severu KiM i ostalih opština južno od Ibra po sistemu po kom su funkcionisale do 2013. godine i Briselskog sporazuma. Dakle, lokalni izbori i ostali izbori i prinadležnosti po zakonu Republike Srbije“, ističe profesor međunarodnog prava, koji smatra da je to ranije dobro funkcionisalo.
Ali šteta je, dodaje on, napravljena i sada treba hladne glave razmišljati i ne treba napraviti nijedan korak koji bi išao naruku Prištini.
Mirović smatra da treba dobro da razmislimo o uključivanju još neke strane u rešavanje problema, dodajući da konkretno misli na Rusku Federaciju i Kinu.
On ukazuje na medijska saznanja da bi Mark Veler, koji je svojevremeno bio ključni savetnik Prištine na pregovorima u Rambujeu i tokom Ahtisarijeve misije, trebalo da bude taj „međunarodni stručnjak“ koji bi, po viđenju Prištine, bio član jednog od tri mehanizma koja će raditi na formiranju ZSO.
„Ako može taj gospodin iz Rambujea, mogu da se uključe i drugi. Čini mi se da je Aleksandar Avdejev, a posle u pregovorima oko Ahtisarijevog plana učestvovao je i Aleksandar Bocan Harčenko. Mogu i oni da se uključe, što da ne“, kaže sagovornik Sputnjika.
„U slučaju da u ceo posao budu uključeni posrednici poput Velera, bojim se da je to kao u sportu, kada na terenu imate vezane ruke, a druga ekipa igrača više“, slikovit je Mirović.
Na pitanje šta srpska strana u ovom slučaju može da preduzme, on, pre svega, ukazuje na činjenicu da Priština pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma nije ispunila nijednu obavezu, za razliku od Beograda. Zašto biste vi ispunjavali svoj deo sporazuma, ako to druga strana ne čini, konstatuje on.
Na pitanje da li je po međunarodnom pravu moguće da suspendujemo nešto što smo već „dali“ zato što druga strana nije odradila svoj deo posla, on odgovara: Svakako da je moguće, ali i dodaje — hajde da ne idemo do tih krajnjih mera.
„Prvo bi Ustavni sud Republike Srbije trebalo da se oglasi. Ako može ustavni sud tzv. Kosova da se izjasni o ZSO, onda mislim da treba da se izjasni i naš Ustavni sud i da oceni da neke odredbe Briselskog sporazuma nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da preporuči vlastima u Beogradu da dalje ne primenjuje nešto što je protivustavno. Mislim da bi to bio prvi korak na osnovu čega bi vlast mogla da dela dalje“, smatra profesor Mirović.
Kako je objasnio, u međunarodnom pravu postoji pravilo da, ako se radi o dvostranom, trostranom ugovoru, kada jedna strana ne ispunjava ugovor, dolazi do promene okolnosti i do zamrzavanja ispunjavanja ugovora.
Treba nešto preduzeti, jer, kako je ocenio, od samih izjava za medije i izražavanja ljutnje nema nikakve koristi.