Državljanima Srbije koji su radili u Rusiji i SSSR-u to vreme će biti priznato u radni staž, pa će mnogi uskoro moći da ostvare i pravo na penziju.
Sve procedure su završene i Sporazum je upućen u skupštinsku proceduru u obe države, kaže za Sputnjik ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Zoran Đorđević, koji očekuje da u ovoj godini on bude i ratifikovan.
Na Sporazum, na kome se radilo sedam godina, potpis su u Moskvi krajem prošle godine stavili ministar Đorđević i njegov kolega sa ruske strane Maksim Topilin.
Nedavno je u Moskvi, prilikom boravka delegacije našeg Ministarstva, na urgenciju ruskog ministra, postignut dogovor o administrativnom delu sporazuma.
„Obično usaglašavanje tih delova sporazuma traje dosta dugo, ali zahvaljujući toj urgenciji ministra, na čemu smo mu zahvalni, to je završeno za vreme boravka naše delegacije. I mi i oni smo sporazum uputili parlamentima i sada ostaje samo da oni budu ratifikovani. Ja očekujem da to bude u toku ove godine“, precizirao je Đorđević.
On je objasnio da će se Sporazum odnositi na naše građane koji u ovom trenutku tamo rade, na one koji će tek ići, ali i one koji su radili, bilo u Rusiji, bilo u nekadašnjem SSSR-u. Neće važiti samo za one građane koji su imali radni staž manji od godinu dana. To je, kako je rekao, jedino ograničenje.
Naravno, Sporazum se ne odnosi na one koji su radili „na crno“.
„Svi oni kojima je u Rusiji sve uplaćivano regularno, koji o tome imaju bilo kakav dokaz, mogu da apliciraju u našem PIO fondu. Fond je u obavezi da im pomogne u popuni tih formulara i mi ćemo onda posredstvom naših ruskih kolega da dođemo do odgovora da li postoji osnov za priznavanje radnog staža“, objasnio je ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja.
On je precizirao da je procedura jednostavna. Građanin sa bilo kakvim dokazom o tome da je radio u Rusiji treba da ode u filijalu PIO Fonda u mestu gde živi i tamo će dobiti svu potrebnu pomoć. Službenici PIO Fonda će da popune neophodne formulare koje će potom uputiti Ruskoj Federaciji kako bismo dobili potvrdu da li može da ostvari pravo na radni staž“, naveo je Đorđević.
Zato bi naši državljani koji već rade u Rusiju ili će tamo ići na rad, prethodno trebalo da provere da li su prijavljeni i da li se uplaćuje doprinos, kako sutra ne bi došli u situaciju da ne mogu da ostvare prava koja su Sporazumom dogovorena.
A ta prava im omogućavaju da spoje srpski i ruski staž i dođu makar do one umanjene penzije za koju je neophodno minimalnih 15 godina radnog staža.
Praktično, to znači da neko ko je radio deset godina u Srbiji i deset godina u Rusiji, a danas nema pravo na penziju, to će moći da ostvari stupanjem na snagu ovog Sporazuma. I imaće pravo na dve penzije, onu srazmernu radu u Srbiji i onu srazmernu godinama rada u Rusiji.
Smatra se da će još češći slučajevi biti da će naši građani koji su, na primer, radili dvadeset godina u Srbiji i pet godina u Rusiji, koji sada dobijaju penziju samo na osnovu plaćenih doprinosa u Srbiji, ubuduće ostvariti i pravo na ruski deo penzije.
Poput Sporazuma sa Rusijom, takav je dogovoren i sa Grčkom i on se takođe nalazi u skupštinskoj proceduri, a po rečima sagovornika Sputnjika, sličan će uskoro biti potpisan i sa Kinom.
„Sve je već parafirano i dogovoreno je da potpisivanje Sporazuma sa Kinom bude 8. juna u Beogradu“, najavio je Đorđević.
Takve sporazume Srbija ima sa 28 zemalja. Među njima su sve bivše republike SFRJ, Norveška, Slovačka, Velika Britanija, Turska, Nemačka, Francuska, Švajcarska, Austrija, Belgija, Kanada, Kipar, Libija, Panama… Trenutno smo, po rečima ministra, u fazi pregovora sa Australijom i Kvebekom, a očekuje se da započnemo rad na njemu i sa Španijom i Azerbejdžanom.
„Par puta do sada smo takav sporazum inicirali sa SAD, ali nismo imali nikakav odgovor. Mislim da je to, pored Španije, jedna od zemalja sa kojom imamo veliki interes za potpisivanje sporazuma. Srbija je spremna da čim dobije pozitivan signal druge strane stupi u pregovore o sporazumu“, izjavio je Đorđević za Sputnjik.
