„Hristos se rodi, srećan 1. maj. Vaistinu vaskrse. Nije se rodio nego vaskrsnuo. Hteo sam da vas proverim, da vas proverim“.
E, moj Žiko. Najveći hrišćanski praznik slavi Isusov povratak u život — njegovo vaskrsnuće. Međutim, u zapadnoj kulturi, a sve više i na našim prostorima, fokus praznika nije Hrist, već nešto drugo.
„Povodom nadolazećih praznika, širom županije pripremaju se prigodne manifestacije. No, ono čemu se osiječki mališani ipak iz godine u godinu najviše raduju su ’moto-zeke‘, koji, naravno, nikada ne dolaze praznih ruku“.
Da, moto-zeke. Jer ništa ne prenosi duh Vaskrsa bolje od odraslog čoveka u kostimu zeca na motociklu. Još nosi i poklone.
„Ovaj put imam hrpu uskršnjih jaja, žele bombona i naravno — gomilu pošte. Sve za Uskršnjeg Zeku. Dobija pošte koliko i Deda Mraz“.
Hvala na objašnjenju, čoveku od plastelina. Znači, Uskršnji Zeka je ekvivalent Deda Mrazu, samo je zadužen za poklone za Uskrs, umesto za Božić ili Novu godinu, a ti pokloni uključuju uskršnja jaja. Međutim, tu se postavlja nekoliko pitanja.
„Sigurno se i vi pitate. Zašto bojimo jaja na Uskrs? Odakle dolazi Uskršnji Zeka? I zašto skriva jaja? Moj red! Ko je napravio prvog čokoladnog zeku? I prvu plišanu igračku? I zašto?“
Okej. Prvo, vidi se da je ovo stariji crtani film, jer danas deca više ne pišu pisma da bi dobila odgovore na pitanja, već idu na Gugl. A drugo, da olakšam Zeki posao, objasniću kakve žive veze imaju jaja i zeke sa najradosnijim hrišćanskim praznikom. Jer sam siguran da nema mnogo radosti u tome kad vas ljudi smaraju da se tucate jajima, a vama baš i nije do toga.
„′Ajde, Boškić, da se tucamo. Nema šanse, loše mi je. ′Ajde da se tucamo, šta si sisica“.
Pusti Boškića na miru, ako neće da se tuca, neće da se tuca, šta ti nije jasno?! Izvinjavam se. Prema najpopularnijoj teoriji, rani hrišćani su preuzeli vaskršnje običaje od pagana, koji su slavili Eoster, anglo-saksonsku boginju proleća i novog života. Prema jednoj priči, ta boginja je u šumi naišla na ptičicu koja je od hladnoće umirala u snegu i boginja je odlučila da je spasi tako što će je pretvoriti u zeca. Jer svi znamo da nijedan zec nikada nije uginuo od hladnoće. E, s obzirom na to da je zec ranije bio ptica, nastavio je da nosi jaja. On ih je svake godine oslikavao i poklanjao boginji u znak zahvalnosti što mu je spasila život. Eto i zašto bojimo jaja. Lepo je održavati tradiciju, ali ako ste već uzbuđeni zbog nje, valjalo bi da znate njeno poreklo.
