Nakon sastanka s čelnicima četiri političke stranke sa sedištem u Sarajevu, koji je u sredu održan zajedno s američkom ambasadorkom u BiH Maurin Kormak i vršiocem dužnosti pomoćnika američkog državnog sekretara Metjuom Palmerom, Vigemark je novinarima rekao da to nije bila prilika za iznošenje neke nove međunarodne inicijative, nego da se čuje šta lokalni političari žele i kane da preduzmu da bi se izmenio Izborni zakon.
„Nema posebne inicijative Evropske unije i SAD. Samo smo ih saslušali“, kazao je Vigemark, prenela je HINA.
Čelnici Stranke demokratske akcije (SDA), Socijaldemokratske partije (SDP BiH), Demokratske fronte (DF) i Saveza za bolju budućnost (SBB) izneli su nove predloge po kojima bi se rekomponovao Dom naroda parlamenta Federacije BiH, a izbor zastupnika birao bi se po načelu proporcionalnosti i u skladu sa popisom iz 1991.
Vigemark je rekao da o tome tek treba da se izjasne i druge stranke, pre svega HDZ BiH.
Idući korak bio bi okupiti čelnike svih bitnih stranaka i videti ima li među njima zajedničkog viđenja neophodnog za kompromis.
„To je deo procesa koji podržavamo da bismo sve relevantne stranke doveli za sto“, rekao je švedski diplomata i dodao da je jasno da u tom procesu niko neće dobiti sve, a svi treba da daju nešto.
Dobra vest je, kazao je, to što svi žele neki dogovor, ali je na pitanje šta, ako dogovora ne bude do 6. maja, nije imao određeni odgovor.
Ne bude li dogovora, vlast nakon oktobarskih izbora u BiH ne bi mogla da bude formirana, pa bi zemlja zapala u krizu bez presedana nakon Dejtona.
„EU nema plan za moguću krizu nakon izbora, ali je jasno da bi to imalo negativan uticaj na proces evropskih integracija BiH“, kazao je Vigemark.
Tanjug
