Pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov potvrdio je da je Tramp tokom telefonskog razgovora sa Putinom, 20. marta, predložio da se sastanak dvojice predsednika održi u Vašingtonu.
On je izrazio nadu da Amerikanci neće odbiti predlog da se razgovara o mogućem održavanju samita, navodeći da je samit moguć u drugoj polovini godine.
Posle Ušakova i Trampova portparolka Sara Sanders je navela da su dva lidera razgovarala o nekoliko mogućih mesta za sastanak, uključujući i Vašington.
Ruski analitičari ističu da nije važno mesto susreta, već rezultat tog sastanka. Najvažnije je, kako kažu, smanjiti napetosti u odnosima dveju zemalja, kao i pronaći rešenja za brojna druga pitanja koja se tiču teške i složene situacije u svetu, posebno na Bliskom istoku, Korejskom poluostrvu itd. Kako napominju, zbog toga je važno da protokolarna pitanja ne budu „kamen spoticanja“.
Politikolog Ildus Jarulin kaže da je, bez obzira na nedoslednu politiku Vašingtona, taj sastanak očekivan.
„Taj susret je odavno očekivan u okviru svih tih Trampovih ’hirova‘ i nedoslednih odluka. On prvo govori ’ne‘, a potom počinje da menja stav. On je taj susret odavno planirao i treba očekivati da su pripreme za sastanak već u toku. Nakupilo se veoma mnogo problema, koje mogu rešiti samo ta dva lidera. Koliko shvatam, Tramp je spreman da ozbiljno sarađuje samo sa Vladimirom Putinom i predsednikom Kine Si Đinpingom. Na predsedničkim izborima u Rusiji, 18. marta, Putin je pokazao celom svetu da on ima snažnu podršku u svojoj zemlji, a Tramp hoće da radi sa takvim ljudima, iza kojih stoji moćna, snažna država“, kaže za Sputnjik politikolog Ildus Jarulin.
Prema njegovim rečima, Trampu je važno da sa Putinom ima lični susret.
„Tramp ne veruje nikome — samo samom sebi. Zbog toga su njemu potrebi lični susreti. Sazrelo je i previše problema o kojima dva lidera treba sami da razgovaraju. Ako Tramp uspe da izgladi i uspostavi odnose sa Putinom i reguliše odnose sa Đinpingom, republikanci će imati veoma jaku poziciju na predstojećim izborima za Predstavnički dom. Kako bi se suprotstavio opoziciji u zemlji, Trampu su potrebne dobre pozicije u međunarodnoj areni. On mora da pokaže celom svetu da je on lider snažne države“, smatra Jarulin.
Eksperti zaključuju da Putin može da spokojno leti u Vašington, bez ikakve štete za svoju reputaciju, dok ruski mediji napominju da bi to bila „radna poseta, a ne zvanična“. Kako objašnjavaju, zvanične posete — za razliku od radnih — praćene su svečanim ceremonijama, od crvenog tepiha do počasne straže i izvođenja himni obeju zemalja.
Ruski mediji takođe podsećaju da je predsednik Rusije poslednji put bio u zvaničnoj poseti SAD u leto 2010. godine. Tadašnji lideri Dmitrij Medvedev i Barak Obama sastali su se u Vašingtonu, a godinu dana ranije je Obama posetio Moskvu.
U leto 2013. Obama je bio na samitu G-20 u Sankt Peterburgu, a očekivalo se i njegova zvanična poseta Moskvi. Međutim, on iz Peterburga nije otputovao u glavni grad Rusije zbog spora oko odbeglog pripadnika američke specijalne službe Eduarda Snoudena. Od tada američki lideri nisu nijednom posetili Rusiju.
Putin je u septembru 2015. godine učestvovao na 70. Jubilarnom zasedanju Generalne skupštine UN, ali to je faktički bila poseta SAD, a ne zvanična.
Podsetimo, Putin i Tramp su se do sad dva puta lično sreli. U julu prošle godine predsednici su razgovarali tokom samita G-20 u Hambrugu, gde su razmotrili pitanja bileteralnih odnosa, sirijske i ukrajinske krize.
U novembru su Putin i Tramp razgovarali „na nogama“ na samitu APEK-a u Donangu, u Vijetnamu, a nakon toga su nekoliko puta razgovarali telefonom.
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić je u eksluzivnoj izjavi za Sputnjik prošlog meseca predložio da se najavljeni susret Vladimira Putina i Donalda Trampa održi u Beogradu.
On je tada rekao da je Beograd potpuno spreman da bude domaćin jednog takvog susreta koji ima planetarni značaj, a da Srbija kao vojno neutralna zemlja ima spoljnopolitički kapacitet da zajedno ugosti predsednika Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država. To bi, prema njegovim rečima, bila i najveća potvrda politike koju vodimo kao država“.
