Kineska svemirska stanica „Tijangong 1“ većim delom je izgorela noćas pri povratku u Zemljinu atmosferu iznad južnog Pacifika, saopštile su kineske vlasti. Eksperimentalna svemirska laboratorija, koja je bila u kvaru i od 2016. letela nekontrolisano, ušla je u atmosferu nešto ranije nego što je predviđeno.
Kineska svemirska agencija je najavila da očekuje njen povratak na Zemlju oko 2.42 po centralnoevropskom vremenu, što bi značilo da bi bila iznad južnog Atlantika, iznad Sao Paula.
Iako su svetski mediji s olakšanjem preneli vest da je satelit, na sreću, pao u južni Pacifik, stručnjak sa Instituta za svemirske studije Ruske akademije nauka Natan Ejsmont za Sputnjik kaže da je opasnost od ovakvih satelita minimalna. Ta mogućnost je gotovo potpuno isključena, čak i ako se radi o velikim letećim laboratorijama poput kineskog „Tijangonga“, kaže Ejsmont.
„Ovi objekti se sastoje od delova koji lako sagorevaju u atmosferi, tako da po pravilu na Zemlju mogu da padnu samo boce sa komprimovanim gasom poput helijuma. Ovi sateliti imaju težinu i dimenzije slične poslednjim stepenima kineskih raketa, čiji ulazak u atmosferu ne donosi nikakve rizike. Tako da su male šanse da će zbog objekata poput kineske stanice doći do neke vanredne situacije“, kaže Ejsmont.
On dodaje da je nekontrolisani pad satelita bio dobar povod za medijsku paniku, ali da su tome doprinele i analize stručnjaka koji su zanemarili činjenicu da ponekad nije moguće precizno izračunati mesto pada, iako se objekat kreće kontrolisano.
„Određene strahove je izazvala činjenica da je kineska svemirska laboratorija veoma dugo ulazila u atmosferu i nekome se možda učinilo da je to anomalija, ali to nije istina. Ono što je veoma teško s preciznošću utvrditi jeste mesto pada olupina ovakvih svemirskih objekata. Svojevremeno tokom deorbitiranja ruske svemirske stanice ’Mir‘, ruski i američki stručnjaci su pogrešno procenili gde će pasti ovaj objekat. Pritom, to je bio kontrolisani ulazak u atmosferu, dok se u slučaju kineskog satelita radilo o nekontrolisanom padu. Ali ponavljam — opasnost je minimalna“, podvlači Ejsmont.
Međutim, Nemanja Martinović, istraživač Astronomske opservatorije na Zvezdari, kaže da panika nije neopravdana, jer je ipak postojala mala šansa da nešto pođe naopako, pre svega zato što se radilo o nekontrolisanom padu, kada nije moguće utvrditi gde će objekat da padne.
Pošto je brzina kojom satelit ili bilo koji drugi objekat pada u atmosferu jako velika, a orbita da bi se napravio krug oko Zemlje jako mala, u niskoj orbiti obilazak traje svega dva sata, neodređenost toga gde će satelit pasti je jako velika, kaže Martinović.
„Kad je pad nekontrolisan, takođe nemate kontrolu nad time pod kojim uglom satelit pada, i onda za ovako veliki objekat kao što je kineska svemirska stanica ne možete da budete sigurni koliki deo stanice će da izgori u atmosferi. Postojala je mogućnost da neki manji delovi prežive. Orbita te stanice išla je preko nekih gusto naseljenih područja, velikih gradova, gde čak i manji delovi koji padnu mogu da izazovu štetu“, kaže za Sputnjik ovaj doktor astronomije.
Ogromna toplota zbog trenja tokom leta, brzinom od više od 20 hiljada kilometara na sat, dovodi do toga da glavna struktura izgori ili eksplodira, i to već oko 80 kilometara iznad površine Zemlje. Ovo je, kako bi smirila paniku, saopštila ranije Evropska svemirska agencija.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da je stanica „Tijangong 1“, koja je bila velika kao autobus i teška 8,5 tona, po veličini tek pedeseti „predmet“ koji se od 1957. godine nekontrolisano vraća na Zemlju. Pošto je kineski satelit pao u južni Pacifik, zasad nije utvrđeno da li je neki veći deo satelita došao do površine Zemlje.
Kina je uložila milijarde dolara u osvajanje svemira kako bi pokušala da uhvati korak s Rusijom, SAD i Evropskom svemirskom agencijom, kaže naš sagovornik iz Beograda.
„U pitanju je prva kineska svemirska stanica, kojom je Kina napravila iskorak u stalno prisustvo u niskim Zemljinim orbitama. Pored Rusije, Evropske svemirske agencije i Amerike, zapravo pored Rusije i SAD, oni su treća zemlja koja je uspela da napravi stalnu svemirsku stanicu u niskoj Zemljinoj orbiti. Imali su dve misije koje su imale tročlane posade koje su u njoj boravile po desetak dana 2012. i 2013. godine“, objašnjava Martinović.
On dodaje da je u prvoj misiji ovog satelita u svemiru bila i prva Kineskinja. Martinović kaže da je sve više zemalja koje su sposobne da šalju ovakve letelice u svemir i da bi saobraćaj mogao da postane prilično gust. Osvajanje svemira koje koordinira vojska Kine smatra se simbolom nove moći te zemlje.
Peking namerava da do 2020. godine pošalje svemirski brod oko Marsa, a zatim i da na Crvenu planetu pošalje teledirigovano vozilo. Plan Kine je i da do 2022. godine postavi naseljenu stanicu u svemiru, a jedan od ciljeva je i slanje čoveka na Mesec.
