Kada je krajem jula 1985. godine prvi „Jugo GV“ isplovio iz luke Bar, nije bilo Jugoslovena koji nije znao da će se ponos srpske automobilske industrije prodavati u Americi. Da se dva laka sportska aviona, koje je napravila domaća pamet, upravo nalaze u brodu koji putuje ka obali SAD, znaju samo ljudi iz struke i pasionirani ljubitelji avijacije koji su posetili Drugi vazduhoplovni samit jugoistočne Evrope — SEAS.
Kompanija „Aero ist Jurop“ d.o.o. do sada je razvila 12 modela ovakvih aviona, idealnih za obuku komercijalnih pilota, a prodala je 163 letelice, uglavnom na tržištu Evrope. Nova letelica „Sila 600“, srpskoj javnosti predstavljena na SEAS-u, donela je dva zlata sa sajmova u Indiji i Kini, što je bilo dovoljno jednoj poznatoj američkoj kompaniji da, za početak, naruči dve letelice.
Jedan avion ima trenutno najmoderniju opremu u svetu, dok su u drugi ugrađeni analogni instrumenti, za zaljubljenike u stare table sa okruglim satovima, kako ih laici nazivaju.
Vlasnik kompanije koja se iz Kraljeva nedavno preselila u Jagodinu zbog boljih uslova poslovanja, Milorad Matić, pilot i mašinski inženjer, za Sputnjik kaže da je do ovog uspeha došao teškim radom, borbom i upornošću, ali i srećom da je okružen ljudima koji imaju veliko srce, koji upravo pišu istoriju srpskog vazduhoplovstva. „Sve smo uradili sami, pomogla nam je lokalna samouprava, ali to nije dovoljno za dalje ulaganje u razvoj tehnologije“, kaže Matić.
„Avioni se uvek prodaju ispod cene, da bi mogli da budu samofinansirajući, da se dođe do nekog avansa, zato što nema adekvatnog praćenja bankarskog sistema i dovoljne podrške ekonomiji razvojnih preduzeća. Banke smatraju da su firme koje se bave proizvodnjom rizične i nepodobne, pa su i nepoželjne za kreditiranje“, kaže Matić.
„Sila 600“ će se pojaviti i na čuvenom sajmu „San end fan“ na Floridi, a ako prodaja krene kako je planirano, Matić se nada da će ova kompanija moći da izgradi još jednu manju fabriku koja bi zapošljavala 70 radnika.
Ovaj avion spada u kategoriju letelica novijeg doba, koja u poslednjih desetak godina doživljava bum, posebno u Rusiji, zemlji velikih prostranstava, jer je idealna za obuku komercijalnih pilota, ali i medicinski transport. Imao sam kontakte s ljudima iz Rusije, ali su bili raspoloženi za kupovinu cele fabrike, na šta ne pristajem. Rusija slične avione uvozi iz Češke i Italije, plaća ih višestruko više nego što košta naš, očekujemo da nam država pomogne da prodamo „Silu“ i na istoku, kaže Matić.
„Bilo bi jako dobro da se pronađe adekvatan predstavnik, generalni zastupnik, uvoznik tih aviona koji bi prezentovao naše modele. Na ruskom tržištu mogu da se prodaju stotine, ako ne i hiljade ovakvih aviona. Ili da se pojavi ozbiljan investitor koji bi otkupio naš projekat i tamo preneo proizvodnju naših aviona. Poenta je u tome da naša država, pa ni Rusija, ne iskorišćavaju benefite koji proizilaze iz carinskih sporazuma, da nema oporezivanja, carine između Srbije i Rusije, grehota je da se to ne iskoristi“, ocenjuje Matić.
Da je uključivanje države u promociju inovativnih projekata domaće avio-industrije neophodno — smatraju i u kompaniji „Kompozit tehnolodži tim“. Mladi stručnjaci u beogradskoj Krnjači razvili su pseudo-satelit, jedinstven u svetu. Krstili su ga po srpskom naučniku čija je inovacija omogućila telegrafski prenos informacija na velike daljine, „Pupin“.
Bespilotni sistem namenjen letu u donjim slojevima stratosfere pogoni solarna energija koja se pretvara u električnu i pokreće motor. „Pupin“ je zapravo komunikacioni portal koji ima mogućnost da proširuje signal vaj-faj komunikacije, 5G mobilnih signala. Sa visine od 20 kilometara može da se koristi i u naučnim, ali i u bezbednosnim misijama.
„Kompozit tehnolodži tim“ trenutno je jedna od samo pet kompanija na planeti koja se upustila u ovakav razvoj tehnologije. Tri su prikazale svoje letelice, a reč je o svetskim gigantima „Fejsbuku“, „Guglu“ i „Erbasu“. Ova letelica bila je najveći izazov za naše projektante, jer uslovi atmosfere u kojoj leti značajno su drugačiji od atmosfere koju mi na zemlji poznajemo, kaže za Sputnjik aeroinženjer Petar Matunović.
„Gore je pojačana radijacija i veoma niska temperatura, traže se veoma složeni inženjerski odgovori na takve zahteve. Mi mislimo da smo sposobni za to, naša letelica je mnogo naprednija od onoga što druge četiri firme koje su u igri za ovakve projekte nude. Imamo očiglednu prednost koja je vidljiva svakom stručnjaku iz ove oblasti“, kaže Matunović.
Letelica može da ostane na 20 hiljada metara visine duže od mesec dana, ima veoma složen aerodinamički koncept, kako bi se održavala u letu u retkom vazduhu stratosfere. To joj omogućava superlaka struktura krila, napravljena je od savremenih kompozitnih materijala, segment od dva metra težak je svega 800 grama.
„’Pupin‘ može da koristi bilo koja Vlada, bilo koja zemlja koja ima rastuću potrebu za komunikacionim servisima, a to su faktički sve zemlje u svetu. Budućnost sveta ide ka autonomnim vozilima koja sama voze putnike. Da biste pratili takva vozila, treba vam veliki broj satelita. Slanje satelita u kosmos je jako skupo, ovo je zapravo jeftina alternativa satelitskoj komunikaciji u bilo kom obliku“, objašnjava mladi inženjer Matunović.
Iako je „Pupin“ javnosti prvi put prikazan na upravo završenom Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope, internacionalne stručna javnost već je izuzetno zainteresovana za ovu inovaciju.
Matunović podseća da je Srbija 1989. godine, pored pomenutog „Juga GV“, pravila i mlazne avione, te da smo od tada izgubili desetine hiljada najkvalitetnijih stručnjaka. On veruje da, uz pomoć države, kroz ovakve projekte možemo da ih vratimo u zemlju.
Predstavljanje na SEAS-u imala je i borbena bespilotna letelica „Stršljen“, nastala u kompaniji duge tradicije „EDEPRO“. Reč je o helikopteru koji upravo prolazi poslednje provere mehaničkih komponenti, očekuju ga i testovi lebdenja. Motor, rotor, telo helikoptera, reduktor i lopatice delo su srpskih stručnjaka.
Bespilotni helikopter ima mogućnost ugradnje različitih tipova opreme i naoružanja. „Stršljen“ u osnovnoj varijanti, namenjen je za podršku trupama na zemlji, otkrivanju i uništavanju komandnih položaja neprijatelja, osmatranju bojišta, laserskom obeležavanju ciljeva i protivelektronskim dejstvima.
Inovativno čudo iz Nove Pazove dugačko je svega 6,75 metara, a zahvaljujući kombinaciji specijalnih premaza na trupu i lopaticama helikoptera, koji su takođe razvijeni u našoj zemlji, znatno se smanjuje radarski odraz, odnosno njegova vidljivost.
Najveće okupljanje vazduhoplovne industrije u regionu pokazalo je da Srbija ima stručnjake koje bi svaka mnogo moćnija i bogatija država poželela. Oni se nadaju da će Srbija prepoznati njihov kapacitet i volju da je menjaju.
