Kako se navodi, dobar primer te realnosti je Ukrajina, budući da je Trampova administracija još decembra prošle godine odobrila prodaju oružja toj zemlji uključujući i protivtenkovske sisteme „Dževelin“.
Dok je Obama bio na vlasti, dodaje list, takvih konkretnih mera nije bilo, već se vojna saradnja sa Ukrajinom svodila na obuku i isporuku prateće opreme, ali Tramp je tu saradnju podigao na drugi nivo.
Pored toga, kada je Tramp kritikovao saveznike iz NATO-a za nedovoljan finansijski doprinos u Alijansi, krivili su ga da time provocira Rusiju. Međutim, nakon što su zemlje-članice preduzele korake koje je Tramp zahtevao, NATO je ojačao i desilo se ono što Putin nije očekivao, navodi autor članka.
Proterivanje diplomata je još jedan primer – za vreme Obame proterano je 35 činovnika ruske diplomatske misije i zatvorene su dve vikendice, što je simbolično u odnosu na ono što je uradio Tramp kako bi se zaustavilo mešanje Rusije u izbore širom sveta, ističe on.
I to nije sve, iako američki predsednik nikada nije javno priznao da se Rusija mešala u izbore, njegova administracija je pored proterivanja uvela i dodatne sankcije Rusije. „Možda on i ne želi Putina da nazove lažljivcem, ali je stao na stranu Zapada i jasno stavio svima do znanja da svemu ima granica“, zaključuje autor.
