Njima su sa jedne strane postavljana pitanja koliko je „prljavog novca“ iz Rusije završilo u Britaniji, a sa druge zašto Vlada Velike Britanije do sada ništa nije uradila po tom pitanju.
Tokom tih izlaganja konstatovano je da najveći deo novca koji u Britaniju stigne iz Rusije odlazi na kupovinu elitnih nepokretnosti, školovanje dece korupcionara, ali i nabavku različite luksuzne robe. Navodno se radi o nekoliko desetina milijardi dolara. Iako se Britanija ponosi vladavinom prava, teško je ne primetiti dvostruke standarde kada je u pitanju priliv novca, koji im po potrebi (ne)odgovara.
Sličnog je mišljenja i Mihail Beljajev, vodeći stručnjak Instituta tržišta fondova i uprave, koji za Sputnjik kaže da je Velika Britanija uvek igrala dvostruku ulogu u odnosu na ruski biznis:
„Sa jedne strane, to je za ruske poslovne ljude bilo dovoljno privlačno mesto ne samo za biznis, već i mesto gde je udobno živeti i imati stan. Kao drugo, ruski biznis dovoljno često je koristio Veliku Britaniju kao mesto odakle su pokretali sudske sporove.“
Beljajev dodaje da Velika Britanija generalno nikada nije bila mesto gde se zapravo „odvijao“ ruski biznis, osim možda određenog dela spoljnotrgovinskih operacija. Takođe, dodaje naš sagovornik, ni ruski finansijski sektor nije u Velikoj Britaniji bio isuviše aktivan, osim ograničenog poslovanja, odnosno kupoprodaje akcija.
„Moramo razumeti da ruski novac, kada prelazi granicu, vrlo često nije savršeno čist. I jasno je da deo ruskog novca koji se nalazi u Britaniji potiče ’sa one strane zakona‘“, ističe Beljajev.
Bez obzira na tako izraženu odlučnost parlamentaraca, učesnici rasprave u okviru Donjeg doma bili su zapravo prilično skeptični prema rešenosti Vlade Velike Britanije da se zaista i izbori sa „prljavim novcem“ koji je potekao iz Rusije.
Prema rečima Toma Kitinga, još jednog učesnika tih parlamentarnih slušanja iz Kraljevskog ujedinjenog instituta za studije odbrane (RUSI), kaže da je britanski novac decenijama u bliskoj vezi sa stotinama milijardi dolara sumnjivog porekla iz brojnih zemalja. Kiting je takođe javno izneo da sumnja u to da britanske vlasti uopšte imaju nameru da uđu u trag poreklu tog novca.
„Ovakav pristup Britanije predstavlja preteranu reakciju Londona na različite manje tragove da ruski novac možda nije u potpunosti čist. To je hiperreakcija, hiperodgovor, na sumnje, na mnogo toga što nije dokazano. Ovde pre vidim diktat politike SAD i pritisak na Veliku Britaniju. Ruski odnosi sa Velikom Britanijom nikada nisu bili ’ružičasti‘, nikada nisu bili idealni. Štaviše, sada, u kontekstu svega što London radi, rusko-britanski odnosi postaju zaista više nego problematični“, zaključuje Beljajev.
Činjenica je da je Britanija oberučke prihvatala odbegle ruske oligarhe koji su donosili ogromne količine novca i postali glavni kupci engleskih zamaka i dvoraca. Taj novac im tada nije smetao, a najverovatnije neće ni sada. Hajka se verovatno podigla na legalne ruske investicije kojih u Velikoj Britaniji nema mnogo. S obzirom da je najavljivana, može se reći da su vlasnici upozoreni, a predsednik Putin je u više navrata pozvao vlasnike „odbeglog kapitala“ da novac vrate u zemlju. Neki su to i uradili, a oni koji nisu verovatno će se nači na udaru britanskih sankcija.
To da organi Ujedinjenog Kraljevstva planiraju da započnu ovu istragu javnost je saznala 26. marta u jeku međunarodnog konflikta koji je započeo britanskim optužbama na račun ruskih vlasti povodom trovanja bivšeg ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije.
Direktor Instituta aktuelne ekonomije Nikita Isajev smatra da u ovom konkretnom slučaju postaje jasno da Velika Britanija želi da uvede nova, odnosno da preformuliše postojeća, ali nepisana pravila.
Takođe, nije tajna da se u Britaniji gotovo tradicionalno javljaju dve tendencije, sa jedne strane to su otvorene ambicije da se maksimalno olakša poslovanje i priliv inostranog novca, a sa druge pokušaji da se preseku tokovi kapitala sumnjivog porekla.
„Odluka Velike Britanije da zamrzne račune i obustavi transakcije ruskih fizičkih i pravnih lica ne nosi lični karakter. To se odnosi na sve ruske građane, kako na one koji su dobili azil, tako i na one koji aktivno posluju na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva, pa i na one oligarhe kao što su Čičvarkin, Borodin, delimično Hodorkovski. Mislim da ovakve mere uvek unose određenu paniku u redove ruskih preduzetnika, poslovnih ljudi, jer je poznato da je London za njih bio ’tiha luka‘ kuda su uvek mogli da pobegnu i mirno sakriju svoj novac ’na dno Temze‘“, objašnjava Isajev.
Interesantno je da je ovim izlaganjima u okviru Donjeg doma Parlamenta Velike Britanije prisustvovao i saradnik Alekseja Navaljnog Vladimir Ašurkov, koji je inače dobio i politički azil u Velikoj Britaniji, na osnovu izjave da su ga u Rusiji navodno pratili.
