Preti li novi sukob na Kosovu i Metohiji? Ovo pitanje visi u vazduhu od momenta kad su maskirani i do zuba naoružani pripadnici takozvanih specijalnih snaga Kosova držali na nišanu i terorisali Srbe na severu Kosova.
Ova situacija nije nimalo naivna. Vidi se i iz saopštenja koje je američka Ambasada izdala svojim građanima dan posle incidenta. Obaveštava ih da se, ako se nađu u narednim danim na Kosovu, „pritaje“, i da „ekstremisti nastavljaju da se fokusiraju na turističke lokacije, tržne centre, barove, verske objekte i druge „lake mete“.
Amerikanci nisu naveli odakle im ovako precizni podaci gde bi napadi mogli da se dese, a ne zna se ni da li su ta svoja saznanja podelili sa našim službama bezbednosti. A podsećamo da je nakon poslednjeg saopštenja Stejt dipartmenta na bezbednost u Kosovskoj Mitrovici ubijen Oliver Ivanović.
Ako ovome dodamo i reakciju takozvanog premijera Kosova Ramuša Haradinaja koju je uputio Srbiji „da strpljenje Prištine nije bezgranično“, posle najave da će Srbi, ako to Priština ne uradi, sami formirati ZSO 20. aprila, onda je jasno zašto je direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić poručio da postaje „svima jasno da u Prištini na funkcijama sede ljudi koji ne žele mir, već spremaju rat“.
Da li se spremaju?
General Momir Stojanović, bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije, kaže da su dve stvari, kad je Kosovo u pitanju, nerazdvojive — da Haradinajeve reči ne treba olako uzimati i da se na Kosovu ništa ne dešava ako nema zelenog svetla iz Amerike. Dodaje i da treba imati u vidu odnose između dva glavna igrača na Kosovu — Tačija i Haradinaja.
„Haradinaj je vojnik, a s obzirom da je on premijer Kosova, strepim da će se rukovoditi instinktima koji su opasni. Sa pozicije na kojoj se nalazi i te kako može da ugrozi bezbednosnu situaciju. Njegove pretnje nisu uzaludne. On što kaže, to i uradi, po cenu da se naruši stabilnost na celoj teritoriji Balkana“, uveren je general Stojanović.
Naš sagovornik kaže da u ovoj situaciji treba imati u vidu i da je Haradinaj „igrač“ Nemačke, ali da je pitanje da li bi on, u ovakvoj situaciji, poslušao bilo kakva savet iz Berlina. S druge strane, Hašim Tači za koga general Stojanović kaže da je isto ekstremist ali „hladnije glave“ od Haradinaja, čovek je Amerike.
Upravo zbog ove činjenice, on smatra da mora da se apeluje preko međunarodne zajednice da se ratnohuškačke izjave Haradinaja privedu meri dijaloga.
„On ima nepodeljenu podršku bivših pripadnika OVK, što ga čini mnogo opasnijim po mir i stabilnost. S druge strane, Amerika zna da, ako Srpska lista sama formira ZSO, to neće proći bez intervencije organa takozvane Republike Kosovo. Ako Srpska lista zaista uradi to što je najavila za 20. april, moja je procena da će opet doći do nove, ali ovoga puta šire krize“, procena je generala Stojanovića.
Po njegovim rečima, stav Amerike ne treba gledati samo iz ugla dešavanja na Kosovu, već iz pozicije da se američki i albanski interesi na neki način poklapaju na Balkanu. Globalno, navodi on, Ameriku zanima ceo region od Makedonije pa nadalje i u tom kontekstu Albanci su njihov „trojanski konj“ na Balkanu, jer koriste njihovu želju za ujedinjenjem.
Ako bi došlo do nekih incidenta, procena stručnjaka je da bi se prvo aktivirale ćelije OVK, koje na teritoriji Kosova već imaju sakriven dobar deo naoružanja još iz operacija devedesetih. Skladišta oružja su na tajnim lokacijama, sa tačnim spiskovima članova pojedinačnih jedinica, tako da im je lako da u svakom trenutku ponovo dođu u posed.
Neke procene ukazuju da u celom regionu, gde živi albansko stanovništvo, pod oružjem ima oko 160.000 naoružanih koji su raspoređeni u četiri divizije: na Kosovu, u Makedoniji, na severu Grčke i Crne Gore. Ukoliko Zapad proceni da im je potrebna kriza u ovom regionu, oni lako mogu da se aktiviraju.
S druge strane, Kosovski bezbednosni korpus, koji Priština pretenduje da preimenuje u Oružane snage Kosova, ima ozbiljno naoružanje i ljude opremljene za rad sa najsavremenijim oružjem. Pritom, na mogućem raspolaganju mogu im se naći i baze Kfora u kojima je KBS i sada stacioniran. Najveći deo naoružanja stacioniran je u kasarni u Prištini i u kasarni Šipolje, u južnom delu Kosovske Mitrovice.
Prema operativnom planu KBS, iz ovih kasarni se pokriva granična linija severa Kosova prema Novom Pazaru i Raški. Pripadnici KBS stacionirani su i u regionu Kačanika, odakle zajedno sa američkim vojnicima iz baze „Bondstil“ kontrolišu administrativnu, takozvanu istočnu graničnu liniju Kosova sa Makedonijom i centralnom Srbijom, dok deo KBS iz Prizrena i Peći, kontroliše „granicu“ sa Albanijom i Crnom Gorom.
KBS raspolaže sa 4.000 aktivnog osoblja i 2.500 ljudi u rezervnom sastavu. Od lakog naoružanja opremljeni su izraelskim automatima „Uzi“, koji su neizostavno oružje u specijalnim jedinicama. KBS poseduje više vrsta bacača granata, a u svom sastavu ima bacač granata AG36, po neki „Hekler & Hok“. Imaju i bacač M203, koji se montira na puške.
