Albanci u Makedoniji nisu odustali od „tiranske platforme“, a kao i 2001. godine, kada su posle sukoba sa makedonskim vlastima uspeli da dobiju Ohridski sporazum, sada nameravaju da istim udarcem ubiju dve muve: da izazovu nemire u Srbiji, jer Priština ne želi da se u Srbiji povede dijalog o Kosovu pošto bi u tom slučaju Zapad mogao i da prihvati neke opcije koje bi zvanični Beograd stavio na sto, i da sa druge strane primoraju Makedoniju da, kako bi izbegla građanski rat, prihvati uslove Albanaca. To bi, u kratkim crtama, bio povod da Albanci pokušaju da izazovu nove nemire u ovom regionu, o čemu ovih dana pišu srpski mediji.
Univerzitetski profesor bezbednosti u penziji Milan Mijalkovski kaže da im kapaciteta za tako nešto ne manjka, i podseća da Albanci na ovom prostoru imaju 160.000 ljudi koji su uvek spremni i pod oružjem, i koji su u četiri divizije raspoređeni na Kosovu, u Makedoniji, na severu Grčke i Crne Gore.
„Ukoliko sa Zapada od svojih mentora dobiju komandu za napad — napašće“, ubeđen je naš sagovornik.
S druge strane, politički analitičar Branko Đorđevski iz Makedonije više veruje da je sve stvar političkog konteksta. On podseća da su se albanski premijer Edi Rama i makedonski Zoran Zaev nedavno sreli tokom samita u Trstu, te da je Rama „prijateljski“ podsetio Zaeva da su Albanci u Makedoniji konstitutivni narod i da im kao takvima treba omogućiti da realizuju svoja prava. Drugim rečima, Rama je između redova jasno stavio do znanja da očekuje realizaciju „tiranske platforme“.
„S druge strane, u Srbiji se govori o javnoj raspravi o Kosovu, pojavljuju se mnogi scenariji, od podele pa nadalje. Albanci uvek i u svemu vide mogućnost da na neki način isteraju ono što su zacrtali. Iako duboko verujem da neće doći do incidenata, isto tako verujem da pričom o mogućim incidentima žele da poseju strah kako bi ostvarili svoje ciljeve“, uveren je Đorđevski.
Profesor Mijalkovski podseća da je Srbija ove godine sa više mesta dobila pretnje koje se odnose na njenu teritoriju.
„Najpre iz Tirane, pa sa Kosova stigla je pretnja da će Albanci doći do Niša, a ne zaboravimo ni izjave koje su stizale sa juga Srbije. Moguće je da jeste sve politički pritisak, ali treba biti na oprezu. Možda neće doći do nekog većeg napada, ili nečega što bi zapalilo Balkan, ali ja se ne bih iznenadio da se desi neki teroristički akt“, kaže naš sagovornik, uz komentar da je ubeđen da su naše antiterorističke službe spremne i verovatno upućene u sve mogućnosti koje su pred nama.
Đođevski podseća i da uvek treba imati u vidu da postoje dva lica albanske politike — ona kojom zvanično pozivaju na mir i dobrosusedske odnose, i ona unutrašnja, koju vode daleko od očiju javnosti unutar svog nacionalnog tela u regionu. Đorđevski misli i da bi ovakve najave mogle da budu posledica toga da je Srbija tražila izručenje Ismaila Morine, koji je upravljao dronom sa zastavom „velike Albanije“ na utakmici u Beogradu, a koji je po poternici Beograda uhapšen u Hrvatskoj. On podseća da je ovakve pretnje bile i kada je uhapšen po srpskoj poternici u Francuskoj Ramuš Haradinaj.
U svakom slučaju, oba sagovornika tvrde da ne treba zanemariti da su pre nekoliko dana u makedonskom selu Blace nadomak granice sa Kosmetom pronađena dva raketna bacača M57. Sedam ručnih bombi, pet detonatora za ručne bombe, mitraljez sa prigušivačem za plamen (7,62 mm), automatska puška AK istog kalibra, tri prazna šaržera za automatsku pušku i tri vreće sa 2.141 metaka kalibra 7,62 milimetra. Ovu vest je potvrdilo i makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Inače, pomenuto mesto nalazi se samo 25 kilometara severno od Skoplja, a većinski je naseljeno albanskim stanovništvom.
