Sjedinjene Američke Države, Kanada i četrnaest zemalja EU donele su odluku da proteraju na desetine ruskih diplomata, a SAD će zatvoriti i generalni konzulat Rusije u Sijetlu, u znak solidarnosti sa vlastima Velike Britanije u „slučaju Skripalj“.
Aleksandar Domrin, stručnjak za pitanja SAD sa moskovske Visoke škole ekonomije, smatra da treba priznati realnost — Rusiji je objavljen rat.
„I to rat koji može vrlo brzo, sudeći prema onome kako se situacija razvija, iz hladne faze da pređe u više nego vruću. Rusija mora da odgovori, i to adekvatno. Imajući u vidu da nismo mi počeli sve ovo, imamo pravo da odgovorimo asimetrično ali odgovarajuće na sve antiruske mere koje su, po mom mišljenju, bile nepravedno uvedene. Ovako jasno i otvoreno neprijateljska politika naših takozvanih zapadnih partnera mora da dovede ne samo do ozbiljnih promena u spoljnoj politici Ruske Federacije, već i u unutrašnjoj“, smatra Domrin.
Bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama i iskusni diplomata Vladislav Jovanović za Sputnjik kaže da je ovaj potez zapadnih zemalja bez presedana u modernoj istoriji međunarodnih odnosa.
„Nije zabeleženo da se prema nekoj zemlji u doba mora odnosilo tako naglo, kolektivno, tako ofanzivno i politički agresivno. To znači da je ovo potez koji još više otkriva njihove prave namere, a to je da se krene na političko razračunavanje i to bezobzirnim načinom i ubrzanim tempom, sa celom tom grupacijom koja se usudila da formira suprotni pol i da izazove i dovede u pitanje hegemoniju Amerike i zapadnih sila u svetskim odnosima. Izabrali su prvo Rusiju da je toliko uposle unutrašnjim i drugim problemima koje će stvarati, da ona više neće moći da posvećuje pažnju onim organizacijama koje poslednjih desetak ili petnaest godina uspeva da okupi poput BRIKS-a, Šangajske organizacije, pa čak i ODKB-a“, ocenjuje Jovanović.
S druge strane, nastavlja diplomata, izvlačenjem Rusije iz trougla Kina—Amerika—Rusija, otvara se prostor Americi da se angažovanije, jače i možda odlučnije okrene prema Kini.
Prema njegovom mišljenju, Zapad je krenuo u razbijanje BRIKS-a, sa ciljem da se Rusija, koja je bila inicijator i koordinator stvaranja te organizacije, vrati sebi i svojim problemima koje Zapad ubrzano stvara, a kako bi se ostali prepali od takvih „spektakularnih poteza“ i sami se pasivizovali.
„Po mom mišljenju, u pitanju je jedna skoro planetarna ofanziva zapadnih sila pod vođstvom Amerike, koja se osetila ugroženom pojavljivanjem multipolarnog sveta i hoće da to otkloni ili, ako je moguće, neutrališe. U tom smislu je ovaj potez masovnog proterivanja navodnih ’sovjetskih agenata‘ nešto što ne obećava ništa dobro“, primećuje Jovanović.
Kako kaže, ovakav potez Zapada možda bi i bio korak do objave rata, da Rusija nije nuklearna sila.
„To ne znači da se razmišlja o nekoj vojnoj opciji ili konfrontaciji jer bi to bilo previše opasno za sve, ali ide se onoliko daleko dokle se smatra da je moguće bez većih rizika. To znači politički, ekonomski, propagandni, informacioni i psihološki pohod na osporivače hegemonije Zapada u svetskim odnosima. Rat je toliko nepredvidiva i opasna stvar, pa će se oni uzdržati od tog poslednjeg oblika vrlo agresivnog postavljanja prema Rusiji, ali će učiniti sve drugo što smatraju da je moguće i što ne dovodi do te vojne konfrontacije, ne bi li se Rusija iznutra urušila i na neki način bila izolovana od ostalih koji su se oko nje okupili kao osporivači američke hegemonije. Višepolarnost je dakle i sama na udaru, kao i trougao Amerika—Rusija—Kina“, smatra Jovanović.
Lav Koroljkov, veteran Obaveštajne službe i ekspert za krizne situacije, za Sputnjik kaže da su poslednje represije Zapada prema Rusiji besmislene, ali da će uneti ozbiljan disbalans u rad diplomatskih predstavništava.
„Ruska strana je sada primorana da odreaguje, kako proterivanjem stranih diplomata, tako i zamrzavanjem odnosa sa svakom državom koja je pribegla takvim merama. To ne može da se ne odrazi na ekonomske odnose. Realnost je takva da mi živimo gotovo stalno u iščekivanju svega toga, ali i ovo ćemo preživeti. U konkretnom slučaju Zapad mnogo više gubi jer, na kraju krajeva, oni su inicijatori svega ovoga, a ne mi“, uveren je Koroljkov.
Vladislav Jovanović kaže da bi Rusija, sa tim sistematskim, mnogobrojnim, direktnim i bočnim udarima koji bi uključivali sve osim vojne opcije, po mišljenju Zapada mogla da se nekako ponovo nađe na kolenima.
„Međutim, mnogi takozvani neprijatelji Rusije, uključujući i njene osvajače, u prošlosti su grešili u proceni da bi takva jedna velika akcija delovala demoralizatorski na ruski narod, proizvela unutrašnje podele, obarala režime i tako dalje. To istorija nije potvrdila, a ruski narod se u takvim situacijama uvek skupljao oko svoje vodeće političke snage i uporno istrajavao u odupiranju takvim spoljnim opasnostima. To je jedna psihološko-politička greška koju Zapad čini, jer je ponesen svojom moći pomalo prenebregao lekcije istorije, a to već čini i u drugim pitanjima“, ukazuje Jovanović.
Prema njegovom mišljenju, sigurno je da će situacija koja će uslediti biti vrlo teška, jer su udari direktni, s leđa, bočni, još samo što nisu odozgo.
„Rusija bi morala da se organizuje i na neki način dobije, ako ne direktnu, onda prećutnu podršku iz ostatka sveta koji ne voli takvo ponašanje zapadnih moćnika. Ne mislim samo na zemlje BRIKS-a, već i na druge zemlje koje su stale na svoje noge i osećaju se sigurnije. Tu je Iran, Turska, tu je čak i Saudijska Arabija, sa svim njenim zapadnim naklonostima, Nigerija i tako dalje. Međutim, Zapad nastoji da i njima podmeće nogu, da ih iznutra oslabi, kao što je činio i čini sa Brazilom, a Argentinu je već na neki način primakao sebi. Dakle, ta bitka je objavljena, ali njen konačan ishod ne može da bude siguran, jer svet kao celina neće dozvoliti da bude stavljen pod gvozdenu kontrolu, gvozdenu pesnicu vodećih zapadnih sila“, kategoričan je Jovanović.
Kako kaže, ništa nije fatalno, ništa nije determinisano, ali je sve veoma komplikovano i opasno jer je prisutan jezik pretnji propraćen raznim merama, što nije normalno za međunarodne odnose, niti je prihvatljivo diplomatsko ponašanje.
„Međutim, možda će se i neke pouke izvući iz svega ovoga, jer se stvari mogu okrenuti preko noći i izgledati sasvim drukčije nego što je to sada slučaj“, zaključuje Jovanović za Sputnjik.
