Pamti istorija i reči: „Kriva je! Ona je veštica! Spalite je!“ Bilo je to u vreme vladavine inkvizicije. Da li se to istorija ponavlja? Ili se samo možda čini…
Ako se ne sećaju inkvizicije od pre 7-8 vekova, i da im se oprosti. Ko da toliko pamti sve te vekove. Ali sami su pisali nove krvave stranice istorije… Pa ni to izgleda ne pamte.
Ratovi, pogibije, smene vlasti — BiH i Hrvatska, Jugoslavija, Libija, Irak, Sirija… Žrtava na stotine hiljada, države rasparčane, narod raseljen, migracione krize, a milijarde dolara u privatnim džepovima i kompanijama. A nije koštalo ništa… I lako je bilo… Samo je trebalo reći: „Kriv je!“. Najpre sankcije, pa vojne akcije, počinju „demokratske“ promene… Oslade se tako zločini. Oslade se žrtve od kojih novčanici rastu. Osladi se moć, al′ se kompas izgubi. A kad se osile i kompas izgube oni koji vode narode i države… Važno je samo da trgovci smrću zgrću novac.
Sada je na redu Rusija. Trideset godina scenario isti. Što da smišljaju novi, kad uspeva. Markale, Račak, „oružje za masovno uništenje“… Sve isto. Ni mrve originalnosti, a toliki Holivud imaju… Nigde stida, a toliko krvi na rukama. Nigde pameti, ali toliko ludosti u glavama.
Znaju li bar danas šta rade ti „otrovni jezici“ upirući prst u Putina i vičući: „Kriv je!“? Jesu li svesni koliko mogu postati skupe te otrovne, lažne optužbe? Najskuplje koje svet pamti. I poslednje koje svet pamti.
Rusija nije Libija. Nije Sirija, nije Irak ni Srbija… Znaju li da dovode svet na nivo iz 1939? Zbog koga, zbog čega? Dvostrukog špijuna, kome ni profesija ne dozvoljava da misli dalje od jutra. Kome je posao da rizikuje svoj život i moli boga da ga sačuva. I što je najvažnije — bez ijednog dokaza da je Rusija u to umešana. Pa da im je lobotomija rađena, racionalniji bi bili.
Što reče naš nobelovac Ivo Andrić:
„Dođe tako vreme kad pametni zaćute…“, al′ nije rekao šta dolazi posle tog vremena. Samo se plašimo da odgovor na pitanje šta je sa svetom ne bude — ubi ga prejaka reč!
