„Zapad nikada nije hteo da Kosovo bude sa Srbijom. Još od Ustava iz 1974. godine, kada je Srbija podeljena na tri dela, postojao je plan za njegovo izdvajanje. To je htela Nemačka, i od tada postoji kontinuitet. Zato je zabluda da se o ovom pitanju može pregovarati sa Evropskom unijom, u kojoj je najvažnija sila Nemačka, koja neće, a nikada nije ni htela, bilo koji model u kome bi Srbija bila s Kosovom“.
Ovako francuski istoričar i geopolitičar Aleksis Trud govori u intervjuu za „Novosti“, koji vam prenosimo u celosti, na pitanje zbog čega se u dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije favorizuje kosovska strana. Prema oceni ovog profesora, kompromis od početka nije bio moguć, a kosovsko pitanje on vidi kao pitanje novog svetskog poretka, u kome veliku ulogu igraju zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika).
U Srbiji ima mišljenja da bi rešenje moglo da se postigne na međunarodnoj konferenciji. Da li bi vredelo poći tim putem?
— To bi moglo da bude rešenje, kao što je bilo više puta u istoriji Balkana — 1815. i 1878. Na takvoj konferenciji bi mogle da se promene granice koje je Tito imponirao bez referenduma i bez ikakve volje svih naroda Balkana. Po mom mišljenju, u budućnosti će se formirati slovenska federacija Srbije, Republike Srpske i Makedonije.
Iz zapadnih zemalja smo više puta čuli da nema izmene granica…
— Zapadu je u interesu da to kaže. A interes novog svetskog poretka koji prave Rusija, Indija i Kina je suprotan, odnosno, cilj je da se, oslanjajući se na Ujedinjene nacije, organizuje međunarodna konferencija i da se priča o novim granicama.
U kom periodu očekujete takav rasplet?
— U narednih deset godina. Junker je rekao da je 2025. godina indikativan datum za početak integracije zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, i u to vreme bi mogla da se održi ta međunarodna konferencija.
Da li Srbiju na „novoj“ mapi Balkana vidite sa KiM?
— Srbija je u tom pitanju ispala naivna. Devedesetih godine se govorilo: pazite da se ne pravi velika Srbija, a došlo se do razgovara o tome da se ne treba boriti ni za šta. S druge strane, „velika Albanija“ je defakto tu. Ne razumem zašto se srpska vlast, bilo koja, stidi, i uvek misli da u politici postoje neka pravila. To je velika zabluda. Isto razmišljaju i Rusi, da postoji neka istina. U politici istine nema. Na Zapadu se to zna, i tamo postoji realpolitika: imamo svoje interese i idemo napred.
Nije li paradoks da EU od Srbije traži da ne sputava evropski put Prištine, dok unutar Unije pet članica ne priznaje Kosovo?
— To jeste paradoks. Tih pet zemalja nikada neće priznati Kosovo, dok nije isključeno da će druge države menjati svoj stav. Za pet godina situacija neće biti ista. Zato Srbija u ovom času treba da bude čvrsta i da drži svoju stranu.
Predviđate i nastajanje „velike Albanije“?
— Uvećavanje Albanije je trend još od 1912. Ona bi imala trećinu Makedonije, jug Kosova — ne Metohije, i deo Crne Gore. Koja god da je vlast u Crnoj Gori, moraće da daje sve više i više prava Albancima na severu i zapadu zemlje, po istom sistemu kao što je u Makedoniji.
Iskra
