Činjenica da se Priština ponaša i više nego nonšalantno kad je reč sprovođenju i poštovanju Briselskog sporazuma, posebno dela koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština, više nije novost.
Isto tako, zna se da se tako ponaša zato što joj zapadni mentori to dozvoljavaju, dok s druge strane Srbiju uslovljavaju normalizacijom odnosa sa Kosovom, ako želi da napreduje ka EU.
Šta bi ta međunarodna zajednica uradila i kako bi se ponašala da Srbija kaže — e, sad je dosta — i da i ona digne ruke od potpisanog u Briselu, i stvari na Kosovu i Metohiji vrati na početak?
Upravo je o ovoj soluciji govorio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je rekao da će predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predložiti povlačenje potpisa sa Briselskog sporazuma.
Dačić je poručio da bi, iako je on taj sporazum kao premijer Srbije potpisao, sada povukao potpis i rekao:
„Nećete Zajednicu srpskih opština? Nećemo ni mi ostalo, vraćamo sve na prethodno stanje, a to je povratak srpskih institucija na Kosovo“.
Da li bi, s obzirom na pasivnost Prištine i međunarodne zajednice, posebno kad je reč o ZSO, Srbija zaista trebalo da povuče ovakav potez, i šta bi takav čin prouzrokovao?
Politikolog Branko Radun za Sputnjik kaže da on podržava stav koji je izneo Ivica Dačić.
„Treba pokrenuti proces izlaska iz Briselskog sporazuma, ali sa realnim sagledavanjem situacije — da za to nemamo jaku podršku u međunarodnoj zajednici“, kaže Radun.
Prema njegovom mišljenju, bilo bi očekivano da neki reaguju vrlo nervozno, ali bi se, sa druge strane, stav Srbije bolje čuo.
„To bi onda bio i pritisak na Albance i njihove mentore da se konačno realizuje ZSO. Dakle, to bi bila neka vrsta pritiska, ali dozirana. Znači, izađemo sa stavom i kažemo: ’Ako se to i to ne uradi, do tada i tada, mi se povlačimo i povlačimo i naš potpis, i stvari vraćamo na početak‘“, objašnjava naš sagovornik.
On u isto vreme naglašava da postoji realna opasnost da bi, ako bismo rekli da vraćamo naše institucije na Sever, to izazvalo buru, pre svega kod Albanaca.
„To bi kod njih izazvalo nervoznu reakciju, ali mi nemamo mnogo prostora. Ovako kako smo dosad išli nismo uspeli da realizujemo ZSO. Možda bi Albanci napali Sever. Sve to nosi rizik. Ali, nemamo mi mnogo šta da izgubimo“.
U čemu je problem, pita se naš sagovornik i odgovara:
„Međunarodna zajednica je uvek imala stav da Albanci mogu da naprave problem, haos, dok je srpska strana uvek bila kooperativna. Na neki način, to nam je i smanjivalo kapacitet da nešto postignemo“.
On upozorava da u ovakav poduhvat ne treba ući ni avanturistički, već bi trebalo proceniti gde je ta crvena linija za nas, i dokle možemo da idemo. Takođe, smatra i da postoje drugi elementi koje možemo da podignemo na vrlo visok međunarodni nivo, kao što su položaj i prava Srba na Kosovu i Metohiji.
„U svakom slučaju, treba da internacionalizujemo život Srba na Kosovu i Metohiji, njihova hapšenja, ubijanja, progon…. Da iskoristimo sve adute kao neku vrstu ’pretnje‘ — da ako se stvari ne pomere sa mrtve tačke, imamo sva prava da odustanemo od sporazuma, posebno jer je on u proceduri, dakle nije završen“, zaključuje naš sagovornik.
Dačić, koji je izašao sa ovakvim predlogom, nije rekao šta mu je predsednik Vučić na njega odgovorio.
Šef srpske diplomatije dodao je da će Srbija uložiti maksimalne napore za postizanje kompromisnog rešenja u vezi s Kosovom, ali da se „u eri lažnih vesti više ne zna o čemu se pregovara i da li ima rokova“.
Dačić je još rekao da ne želi da daje izjave koje mogu da odmognu Vučiću, ali da smatra da je predsednik „previše tolerantan“ u vezi s pitanjem Zajednice srpskih opština i dodao da će „njima biti teško sa ovakvim Vučićem, koji je razočaran“.
