Izjavu američkog matematičara Dejvida Lorena za Si-En-En da je srpska omladina najpametnija na svetu preneli su mnogi srpski mediji. On je naveo da su đaci Matematičke gimnazije genijalci, koji, nažalost, školovanje mahom nastavljaju u Americi i drugim razvijenim zemljama, gde ostaju da žive i rade, pa se onda drugi hvale njihovim uspesima.
Hvala o đacima ove prestižne škole poklopila se sa predstavljanjem nove ekonomske mere populacione politike Srbije.
Direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović, koji za Sputnjik potvrđuje da je ova škola najuspešnija u svetu, jer nijedna druga nema toliko medalja i nagrada, kaže da država mora da donese i najkonkretnije mere koje će se odnositi na decu koja izlaze iz srednje škole, jer je to jedini način da ih zadržimo u zemlji. Ako ih ne zadržimo, džaba nam populacione mere, kaže Ognjanović.
„To je divna akcija, podržavam od sveg srca pomoć majkama za treće i četvrto dete, ali šta ćemo uraditi kad ta deca napune osamnaest, dvadeset ili dvadeset četiri godine i odu u Nemačku ili Ameriku. Nema svrhe plan povećanja nataliteta ako dozvoljavamo da nam najbolji mladi ljudi odlaze u svet. Da ostajemo bez njihovog, ne samo fizičkog prisustva, već i talenta i mogućnosti da ovde nešto urade i rađaju“, kaže Ognjanović.
On dodaje da su zemlje koje se trenutno ubrajaju među razvijene, koje još imaju prostora za napredak, o ovome razmišljale na vreme. Navodi primer Kine, čiji su se đaci iz Amerike vratili u svoju zemlju sa preduzetničkim znanjem, poznavanjem novog jezika, pojedini i sa početnim kapitalom za započinjanje posla, a država ih je u svemu podržala, posebno u nameri da se vrate kući. U Srbiji, nažalost, razmišljamo od danas do sutra, vrlo malo ima planova koji su na nekoliko godina, a nijedan koji je na trideset, kaže Ognjanović.
„Trebalo bi da razmišljamo kako ovu zemlju da spasemo i unapredimo sa decom koja su sada predškolskog uzrasta ili prvi razred, a za ove koji imaju 15 ili 16 godina je kasno. Oni su ’zatrovani‘, oni će nam otići. Moramo nešto odmah da preduzmemo da bi smo imali efekat kroz dvadeset godina“, apeluje direktor najuspešnije škole na svetu.
U Rusiji ne postoji konkretan program čiji je cilj očuvanje kadrova u okvirima Ruske Federacije, ali se kroz čitav niz mera posredno radi na tome. Margarita Fadeičeva, glavna urednica omladinskog lista „Naša mladost“ za Sputnjik objašnjava da je država u nekom trenutku sebi postavila pitanje šta je jednoj mladoj osobi potrebno da bi živela zadovoljno u svojoj zemlji. To su pre svega stabilan posao, krov nad glavom i dobri uslovi za stvaranje porodice, kaže Fadeičeva.
„Ovo su tri osnovna pravca na koja se oslanjamo pri formiranju politike boljih uslova za mlade. Takođe, mnogo se pažnje poklanja besplatnom, ali visokokvalitetnom obrazovanju i stipendiranju učenika i studenata. Istovremeno, država pruža značajnu materijalnu podršku u sferi sporta. Vraćamo se zdravom načinu života, što je za mlade izuzetno važno“, kaže ona.
Krovna organizacija mladih Srbije nedavno je objavila istraživanje po kojem kod roditelja živi 61,4 odsto mladih, u iznajmljenom 20,6 odsto, dok u svom stanu živi svega 9,9 odsto njih. Da bi omogućila mladima svoj krov nad glavom, Rusija je pokrenula nacionalni projekat „Stan za mladu porodicu“.
„Najbolji deo projekta je što mladi bračni par ne mora da ime dete da bi učestvovao u ovom programu. To je dobra prilika za mlade ljude da ne moraju sa bebom u podstanare, nego da prvo ’sviju gnezdo‘ i potom da mirne duše rađaju decu. A po rođenju prvog, drugog, trećeg deteta državna davanja koja se dobijaju na račun stana se povećavaju“, objašnjava Fadeičeva.
Dok u Srbiji mladi, iako obrazovani, ne mogu da dobiju posao, jer nemaju radno iskustvo, Rusija sprovodi program profesionalnog stažiranja u velikim kompanijama poput „Roskosmosa“ ili „RŽD“. Učenici i studenti započinju stažiranje pred kraj školovanja, a mnogi u tim kompanijama i ostanu.
Ove godine u Rusiji je započeo i novi projekat za rukovodioce, svojevrsni „karijerni lift“, kako bi se zadržali najbolji mladi menadžeri, ali i oni u punoj snazi koji su prešli četrdeset petu.
„Projekat ’Lideri Rusije‘ postao je polazna tačka za profesionalni rast i napredovanje u poslu. Sada svaka osoba ima priliku da pošalje svoju radnu biografiju i prijavi se na konkurs, a ako prođe, može biti postavljena, recimo, na poziciju zamenika gubernatora ili čak zamenika ministra. Imamo za sada 103 osobe koje su došle do finala, deo njih već radi na svojim novim pozicijama“, kaže sagovornica Sputnjika iz Moskve.
Studije na Kembridžu godišnje koštaju oko 40 hiljada funti, malo ko iz Srbije to može da plati. Upravo zato ovaj univerzitet svake godine privuče nekoliko najtalentovanijih đaka Matematičke gimnazije, a mnoge i zadrži. Dva učenika ove škole danas su i profesori jednog od najprestižnijih univerziteta na svetu.
Rusija i Velika Britanija nemerljivo su bogatije od Srbije, ali dobar plan je najvažniji, od nečega treba početi, a to je moguće i bez novca, upravo zahvaljujući našoj pameti rasutoj po svetu, tvrdi direktor Matematičke gimnazije.
„Nažalost, mi ne možemo da uradimo ni najbanalniju stvar, da napravimo popis naših ljudi koji su profesori, recimo, univerziteta u Americi. Tu ima mnogo ljudi koji bi mogli da pomognu, da dođu, održe predavanje, da odrade jedan semestar, oni bi to radili besplatno. Siguran sam da bi pristali da pomognu našim univerzitetima da sarađuju, da ojačaju“, kaže Srđan Ognjanović.
On veliku šansu da zadržimo decu vidi u razvoju IT tehnologije, jer je to oblast u koju takođe ne treba mnogo ulagati. Glavno ulaganje je znanje, koje već imamo. Razvoj informacionih tehnologija je i prilika da nam se mladi vrate u zemlju.
