Bolton (69) je na toj poziciji zamenio H. R. Makmastera.
Potpredsednik Vlade i šef srpske diplomatije Ivica Dačić je povodom najnovije promene u vrhu američke administracije i Boltonovih ranijih stavova o Kosovu rekao da je on tada lepo govorio, ali da treba videti kakvi će njegovi stavovi o tom pitanju biti sada.
Stavovi Boltona o Kosovu znatno su se razlikovali od uobičajenih u američkoj administraciji.
Najbolje je nastaviti pregovore o statusu Kosova, jer je to jedini način da se održe mir i stabilnost u regionu, govorio je Bolton u intervjuu datom 2008. godine, nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Za razliku od zvanične administracije u Vašingtonu, Bolton je tada rekao da ne preporučuje državama u regionu da priznaju Kosovo, „jer je u pitanju zaštita suštinskog koncepta da ljudi različitog etničkog porekla žive zajedno u okviru granica heterogenih zemalja“.
„Kosovski presedan bi mogao da bude problem za zemlje bivše Jugoslavije i Evrope, koje su multietničke“, govorio je ranije Bolton.
Prema njegovom mišljenju, za Kosovo je najbolje da se nastave statusni pregovori, što nisu prihvatile ni SAD niti većina evropskih zemalja.
„I dalje mislim da je jedini način da se održe mir i stabilnost u regionu — da se nastave pregovori, a tome nije doprinela prerana odluka o priznanju nezavisnosti Kosova“, rekao je svojevremeno Bolton u intervjuu za „Glas Amerike“.
Skoro sasvim je sigurno da će doći do podele Kosova, govorio je Bolton, pošto će, naveo je, oblasti uglavnom naseljene Srbima biti orijentisane ka Srbiji i nastojaće da se na neki način otcepe.
„Međutim, to ne rešava druga pitanja, kao što su građanska prava Srba i drugih etničkih grupa koje ostaju na Kosovu“, govorio je bivši ambasador SAD pri UN.
Bolton je u intervjuu iz 2008. ukazao da je naklonost Zapada da prizna kosovsku nezavisnost „daleko više otežala pravično rešenje mnogih važnih pitanja, jer su kosovski Albanci konstantno imali na umu da će ishod biti njima naklonjen i da će ostvariti cilj, što se i dogodilo“.
„Mislim da se mora postići pravično rešenje mnogih pitanja u odnosima Srba i kosovskih Albanaca, koja su zapostavljena ili odbačena kao rezultat prevremenog priznavanja nezavisnosti Kosova“, dodao je Bolton.
Bivši američki ambasador u UN tada je napominjao da — to što Rusija, Kina, Indija i neke druge velike države nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova — doprinosi pogoršanju odnosa Moskve i Vašingtona, ali i novim konfrontacijama na Balkanu.
„Kako se pitanje statusa Kosova rešilo na način koji je bio suprotan volji Beograda, pa i drugih sila, poput Rusije i Kine, nema sumnje da bi tokom vremena taj lokalni problem mogao da dovede do veće napetosti u odnosima Vašingtona i Moskve, a potencijalno — i drugim zemljama, što nije ni u čijem interesu“, upozorio je Bolton 2008.
Bolton je bio deo administracije još u vreme Ronalda Regana, a visoke funkcije obavljao je tokom predsednikovanja starijeg i mlađeg Buša.
Od avgusta 2005. do decembra 2006. bio je američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama, organizaciji koju je kritikovao tokom većeg dela političke karijere.
Govorio je da Ujedinjene nacije ne postoje, već da postoji jedna „međunarodna zajednica“ koja može biti vođena samo od strane jedine prave sile na svetu — SAD.
„Ekonomist“ je tada pisao da je Bolton najkontroverzniji ambasador kog su Sjedinjene Države ikada poslale u UN.
Uz Pola Volfovica, Dika Čejnija, Zalmaja Kalilzada i nekolicinu drugih bio je pokretačka snaga ideje o invaziji na Irak 2003. godine, zbog čega se nalazio na meti oštrih kritika liberala.
Tanjug
