Severna Koreja, Sirija, Ukrajina, namere američkog predsednika Donalda Trampa da izađe iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, samo su neke neuralgične tačke američke spoljne politike. Zatim, tu su mogućnost trgovinskog rata sa Kinom i zategnuti odnosi sa Rusijom.
Kada pogledamo na koliko je frontova Amerika angažovana, moramo da se zapitamo gde se u agendi američkih prioriteta nalazi naš region i, u skladu sa tim, gde je u svemu tome Kosovo i Metohija.
Srpski mediji bili su poslednjih dana puni vesti o novim američkim inicijativama za Kosovo i „nepristojnim ponudama“ koje je u Beograd doneo pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Ves Mičel. Ipak, američki stručnjak za međunarodne odnose Gregori Rejmond smatra da iz Vašingtona u ovom trenutku ne treba očekivati nove inicijative ili predloge u pogledu balkanskih pitanja, uključujući i KiM.
Prema Rejmondovim rečima, Bela kuća je u organizacionom haosu, što smatra glavnim razlogom za svoju tezu.
Ako je stanje stvari takvo, gde se nalazi Kosovo na listi američkih prioriteta?
To što je bela kuća u organizacionom haosu, ne znači da neće biti nastavljen kontinuitet spoljnopolitičkog aparata, kaže politikolog Srđa Trifković, koji u odsustvu proaktivnih poteza Bele kuće nastavlja da funkcioniše po inerciji, što je, kaže Trifković, jako loše za Srbe.
„Drugim rečima, odsustvo novih inicijativa znači da se nastavlja postojeći stav, koji je oličen kako u bivšem pomoćniku zamenika državnog sekretara za evropska pitanja (Brajanu Hojt Jiju), tako i u nasledniku Viktorije Nuland (Vesu Mičelu). Nema nikakvih promena, stav je tvrd, najtvrđi mogući, Kosovo treba da dobije stolicu u UN, Srbi to moraju da prihvate u najskorijem mogućem roku, to je preduslov svih uslova. Nema ni reči o zajednici srpskih opština, ali zato Srbija ne sme da sprečava konstituisanje kosovskih oružanih snaga u kojima će, naravno, biti mesta i za Srbe, i tako dalje“, opisuje Trifković američki stav.
U odnosu na primarne teatre američke spoljne politike Kosovo je sekundarno, a Amerikanci veruju da njime mogu da se bave na nivou pomoćnika i zamenika, jer, kako Trifković kaže, ne košta ništa.
„Iznuđivanje srpske kapitulacije je besplatno. Ono ne vuče rizike koje vuče, recimo, uplitanje u Siriju, gde imate Iran, Rusiju, Erdogana, ili u Koreju, gde imate nuklearno oružje. Dakle, šamarati Srbe, cediti ih, isterivati iz njih ustupke ni za šta i na kraju ih primorati na totalnu kapitulaciju je — džaba“, kaže Trifković.
Kolumnistkinja magazina „Nedeljnik“ Ljiljana Smajlović priču o mestu Kosova među američkim prioritetima počinje ironično, da bi volela da je svaki put, kada je neki spoljnopolitički ekspert rekao da Srbija više nije među američkim spoljnopolitičkim prioritetima, dobila 10 dolara.
„Naravno da nismo u vrhu američkih prioriteta, ali Kosovo će uvek biti negde pri vrhu američkih prioriteta. Odnosno, kada je Srbija u pitanju, Amerikancima će Kosovo uvek biti prioritet. Kada god bace pogled na ovaj deo geografske karte, oni, kada vide Srbiju, pomisle na Kosovo“, kaže Smajlovićeva.
Tačno je da su Bela kuća i Stejt department u rasulu, kaže ona. Trideset odsto osoblja Stejt departmenta moraće da napusti posao, deo administracije nasleđen iz vremena Hilari Klinton se polako osipa, a Tramp nema veliki rezervoar eksperata i diplomata, zato što je, kako kaže, ogromna većina i demokratskih i republikanskih diplomata i mislilaca bila protiv Trampa. Američki predsednik im to neće zaboraviti.
„Međutim, Kosovo ne može nikada u potpunosti da izgubi na značaju i prioritetu. Prvo, zato što će Amerikanci uvek da ga štite kao svoje čedo u ovom regionu i drugo, zato što ono ostaje relevantno. To što su Amerikanci uradili na Kosovu, kada su stvorili državu od dela suverene teritorije Jugoslavije, vraća se kroz Krim, Kataloniju i tako dalje“, objašnjava Smajlovićeva i dodaje da Amerikanci nikada neće priznati grešku.
„Velike zemlje to ne rade, greške se nikada priznaju, čak i ako se vrše neke blage korekcije kursa. Prema tome, Amerikanci će morati stalno da brane ono što su učinili na Kosovu, i da to brane čak i kada je reč o Kataloniji ili Krimu i zato će im stalno, pošto stalno moraju da se bave i Katalonijom i Krimom i Korejom, na neki način, u pozadini uvek biti Kosovo“, smatra Smajlovićeva.
Osim Kosova, kada pogledaju na mapu, Amerikanci se prisete i toga zašto Srbija nije uvela sankcije Rusiji, što je, prema njenim rečima, sve isti problem.
„Ne očekujem da Kosovo izgubi mnogo na značaju. Možda neće biti nekog novog američkog plana, ali sigurno je da je američki plan da Kosovu prvo daju stolicu u UN, a onda da nekako nateraju i Srbiju i sve zemlje Evrope da ga priznaju“, zaključuje ona.
Sve u svemu, Kosovo i dalje ostaje visoko na listi američkih prioriteta. Ako se njime bave pomoćnici i zamenici, to, očigledno ne menja mnogo na stvari, jer američka politika prema južnoj srpskoj pokrajini ostaje ista.
