Kuleba je ovu situaciju uporedio sa stavom nekih država o ulasku baltičkih republika u SSSR-u.
„Niz zapadnih zemalja nije priznao okupaciju i naknadnu aneksiju Estonije, Letonije i Litvanije 1940. godine. Čak i nakon Drugog svetskog rata oni je nisu priznavali. Ispostavilo se da su SSSR generalno priznavali, a učešće tri republike u Savezu ne“, napisao je Kuleba.
Ukrajinski ambasador se požalio da pristalice takvog pristupa ne žele da se „aktivno suprotstave okupaciji“ i da se sete „aneksije“ samo na njenu godišnjicu.
„Zbog toga Ukrajina na svim nivoima, od predsednika do ambasadora, stalno podstiče naše partnere sa predlozima da deluju“, zaključio je diplomata.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
