Ruski eksperti kažu da je put isporuka kroz Ukrajinu najduži i najskuplji, ali da bi on mogao da služi kao rezervna varijanta tokom zime, kada je povećana potražnja za gasom.
Miler je rekao da je u trenutnim uslovima Ukrajina ta koja mora da dokaže ekonomsku efikasnost i svrsishodnost nastavka tranzita gasa preko svoje teritorije, a da je ruska strana spremna da sasluša ponude.
Kako je pojasnio Medvedev, to je samo pitanje „profitabilnosti i efikasnosti ugovora“.
Gasni spor između Rusije i Ukrajine već godinama ne jenjava, a trenutno je došlo do novog zaoštravanja odnosa, nakon što je Arbitražni sud u Stokholmu obavezao ruski „Gasprom“ da ukrajinskom „Naftogasu“ isplati 2,56 milijardi dolara na ime nedovoljno isporučenih količina gasa za tranzit, obrazlažući svoju odluku „naglim pogoršanjem ukrajinske ekonomije“. Međutim, ruski gasni gigant je jasno stavio do nema nameru da rešava ekonomske probleme Ukrajine, pa je doneo odluku da započne proceduru raskida ugovora sa Ukrajinom o snabdevanju te zemlje gasom, kao i o tranzitu tog energenta u zemlje EU.
Kako je objasnio Miler, „Gasprom“ raskida ugovore sa „Naftogasom“ između ostalog i zato da bi izbegao buduće kazne za tranzit preko Ukrajine. Proces raskida ugovora trajaće blizu godinu i po dana, a to faktički znači da će se ta procedura gotovo poklopiti sa rokom isteka desetogodišnjeg ugovora, koji važi do kraja 2019. godine.
U Evropi se beleži rastuća potražnja za ruskim gasom, a takođe postoji i spremnost „Gasproma“ da započne izgradnju novog gasovoda — „Severni tok 2“ i nastavi gradnju „Turskog toka“.
Ruski stručnjaci iz oblasti energetike kažu da „Gasprom“ najviše košta isporuka gasa u EU kroz Ukrajinu, a takođe podsećaju i da je to najduža ruta. Uz to, Rusi nisu zaboravili ni manir Ukrajine da bespravno koristi ruski gas.
„Krađa ruskog gasa od strane Ukrajine već je ušla u anale. Ta vlast, koja sada dejstvuje na ostacima pređašnje države, čini mi se da je potpuno neadekvatna i da se sa njom ne može dogovoriti. Prema mom mišljenju, ne bi trebalo vršiti tranzit kroz ukrajinsku teritoriju, bez obzira na to koja se retorika koristi i kakva obećanja daju. Prosto rečeno, to nije svrsishodno — ni politički, ni ekonomski. Svakako, kao i sve velike ekonomske teme, ni ova tema ne može da prođe bez uplitanja politike. U suštini, u toku je igra za uticaj na Ukrajinu. Ali, s obzirom da se radi o velikim sumama, ne mislim da će Rusija moći toliko da utiče na Ukrajinu da ona prestane da neovlašćeno preuzima gas iz skladišta ili gasovoda“, kaže za Sputnjik Natalija Makejeva, zamenica direktora Centra za geopolitičke ekspertize.
Neki eksperti su izračunali da isporuke gasa Jugoistočnoj Evropi kada se koristi ukrajinska ruta po ugovoru iz 2009. godine ili „Severni tok“ približno isto koštaju, ali da odluka Arbitražnog suda u Stokholmu čini ukrajinsku opciju skupljom.
Ipak, stručnjaci očekuju da će „Gasprom“, svejedno, zadržati tranzit gasa kroz Ukrajinu, bez obzira na izgradnju novih gasovoda — „Severnog toka 2“ i „Turskog toka“. Procenjuje se da će obim tog „prinudnog“ tranzita iznositi do 10 milijardi kubnih metara godišnje.
Iako analitičari uveravaju da isporuke ruskog gasa Evropi neće biti ugrožene čak i u slučaju da ugovor sa Ukrajinom bude raskinut, oni ipak smatraju je neka vrsta ugovora potrebna. Prema njihovom mišljenju, ukrajinski tranzit može biti potreban tokom zimske sezone, kada su svi drugi gasovodi preopterećeni.
Šef „Gasproma“ Aleksej Miler je rekao da se očekuje velika potražnja za ruskim gasom u Evropi ovog leta, pošto su rezerve u evropskim skladištima smanjene, posle povećane zimske potrošnje.
Miler je takođe istakao potrebu da budu izgrađena i dva nova gasovoda — „Turski tok“ i „Severni tok 2“.
Ukoliko ugovor ne bude produžen, u bilo kojem obliku, najviše će stradati sami Ukrajinci. Koliki će gubitak pretrpeti, najbolje ilustruje izjava bivšeg ukrajinskog ministra energetike Jurija Bojka, koji je kritikovao kijevske vlasti zbog energetske krize u zemlji ove zime, navodeći istovremeno da tranzit ruskog gasa ukrajinskom budžetu godišnje donosi 2,5 milijardi dolara i omogućava 50.000 radnih mesta.
