Amerika neće dozvoliti formiranje hrvatskog entiteta u Bosni i Hercegovini, saopšteno je iz Ambasade te zemlje posle izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da u Bosni treba uspostaviti treći, hrvatski entitet.
Nije tajna da su Hrvati u Bosni nezadovoljni svojim statusom unutar države i da se već mesecima unazad govori o tome da bi kao jedan od tri konstruktivna naroda u BiH trebalo da imaju i svoj entitet, ili makar autonomiju unutar Federacije BiH, entiteta koji kontrolišu Bošnjaci.
Do sada su se tome protivili samo Bošnjaci, tačnije Bakir Izetbegović, a sada su svoje rekli i Amerikanci. Zašto, teško je objasniti, posebno jer bi to bio najlakši način da se reši unutrašnja napetost, koja već neko vreme vlada između Bošnjaka i Hrvata u BiH, zbog uskraćenih prava Hrvata.
Zašto Amerikanci ne žele da Hrvati dobiju svoj entitet ili bar autonomiju unutra Federacije BiH? Čega se plaše?
Profesor dr Stevica Deđanski kaže da je lako shvatiti čega se Amerikanci plaše.
„Srba! Tu verovatno postoji i jedna vrsta straha da bi dozvola hrvatskoj strani da uradi nešto tako možda otvorila vrata srpskoj strani da i ona ostvari neke svoje aspiracije“, uveren je naš sagovornik.
Upravo zbog toga, kaže on, ni Srbija ni RS ne bi trebalo da se direktno mešaju u odnose Bošnjaka i Hrvata, jer su oni stari partneri, „već da, ako nam se za to ukaže prilika, iskoristimo situaciju koja bi mogla i nama da ide u korist“. Kako dodaje, treba imati u vidu reči lidera Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine Dragana Čovića da je prestrojavanje u Bosni i Hercegovini nužno kako bi Hrvati ostvarili svoju ravnopravnost i najavio kako će se to svakako dogoditi „za tri meseca, ili tri godine“.
„Svi znamo da su Bošnjaci primarni partner Zapada u BiH i to se vidi i po ovome. Hrvatska država je kao partner Amerike donekle potrošena, jer je odigrala svoju ulogu u regionu i više nije ni bezbednosno, ni na bilo koji drugi način destabilizujući faktor u regionu. S druge strane, Zapad je uveren da Hrvati u BiH nisu pod potpunom kontrolom Zagreba, zbog čega im je ovo pitanje još manje bitno“, smatra Deđanski.
Sve u svemu, ovo je pokazatelj da su Americi vratili svojim starim saveznicima Bošnjacima, ali treba imati u obzir i stavove EU, koja nam je opet mnogo bliža od Amerike i kojoj ne treba novo žarište na Balkanu. Tu je i činjenica da je Hrvatska članica EU, koja sasvim sigurno neće dozvoliti da njeni građani u BiH budu građani drugog reda, ma šta Amerika mislila. Srbi samo treba da sede i čekaju da se ovo pitanje reši i da iz njega izvuku najviše za sebe, mišljenja je naš sagovornik.
Ambasada SAD u Bosni i Hercegovini u saopštenju je navela da nema promena u toj zemlji, posebno ne onih koje su zasnovane na etničkim principima.
„Stav SAD o ovom pitanju je poznat i ostaje nepromenjen. SAD je posvećena principima Dejtonskog mirovnog sporazuma i Bosni i Hercegovini kao demokratskoj, multietničkoj, suverenoj i nezavisnoj državi, s dva entiteta, tri konstitutivna naroda, te s neupitnim teritorijalnim integritetom“, piše u izjavi.
Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da je Hrvatima u BiH najbolje da ne spominju treći entitet ili bilo kakve etnoteritorijalne političke jedinice.
Navodeći da je varijanta u kojoj Hrvati imaju svoju teritorijalno-političku jedinicu isprobana u ratu pokušajem uspostavljanja Herceg-Bosne, Izetbegović je rekao da je rezultat toga bilo proterivanje Bošnjaka sa tih područja i uklanjanja tragova njihovog postojanja. S druge strane, poslanici iz Hrvatske su još u septembru prošle godine najavili u Evropskom parlamentu novu rezoluciju kojom će biti predložena federalizacija BiH. Zvanični Zagreb krenuo je u žestoku diplomatsku ofanzivu u traženju podrške najvećih svetskih sila za formiranje trećeg entiteta u BiH, ali i zaštitu u EP za svoje građane van granica Hrvatske.
