I nakon pada Ruske imperije 1917. godine, rezidencije iz tog vremena su nastavili da koriste prvo predsednici SSSR-a, a zatim i Rusije. Sedište ruskog predsednika se nalazi u dvorcu Senata moskovskog Kremlja — spomenika arhitekture iz 18. veka.
Senat je građen u periodu 1776-1787. godine „po planu i nadzoru“ carice Katarine Velike „kako bi se pokazala moć Rusije“.
Danas se rezidencija predsednika Rusije sastoji iz dva dela: poslovnog i predstavničkog. Poslovni deo koji se nalazi u severnom krilu sadrži niz kancelarija i kabineta, uključujući dva glavna: radni i predstavnički kabinet predsednika Rusije.
U selu Novo Ogarjovo, Moskovska oblast, nalazi se dvorac kneza Sergeja Romanova koji je izgrađen u XIX veku u stilu engleske gotike sa parkom. Ovu rezidenciju ruski predsednici često koriste tokom čitave godine.
Rezidencija sa najvećom površinom je „Valdaj“ — 930 hektara. Na njoj se nalazi, osim stambene zgrade, crkva, dva restorana, bioskop i kuglana.
Rezidencija „Gorki 9“ se nalazi 15 kilometara od Moskve. Ona je najveća od svih rezidencija. Trenutno je koristi premijer Dmitrij Medvedev.
Dosadašnji ruski predsednici su posebno voleli da odsedaju u letnjoj rezidenciji „Bočarov ručej“ u Sočiju. Ova je počela da se gradi pre Drugog svetskog rata. Ovde su mnogi predsednici socijalističkih država dolazili na odmor. Među njima je bio i Josif Broz Tito.
Predsednik Vladimir Putin ovde često prima inostrane zvaničnike. Rezidencija poseduje heliodrom, dva bazena — sa slatkom i slanom vodom, zatvoreno tenisko igralište, teretanu pored mora, a na samoj plaži pristanište za predsednički brod „Kavkaz“.
Jedna od najlepših rezidencija je, neosporno, Konstantinov dvorac u Sankt Peterburgu, koji okružuje park od 140 hektara.
Na teritoriji nacionalnog parka Zavidovo u Tverskoj oblasti nalazi se posebno čuvana teritorija, gde se nalazi rezidencija „Rus“. Još car Ivan Grozni je tamo odlazio u lov. Nakon revolucije, tamo je napravljeno vojno lovište koje su posećivali, između ostalih, Hruščov, Brežnjev, Kastro, Tito.
„Najmlađa“ rezidencija predsednika Rusije je Jusupovski dvorac na Krimu. On je od 2014. godine, nakon povratka poluostrva u sastav Ruske Federacije, predat na upravu administraciji predsednika. Dvorac je izgradio knez Feliks Jusupov u 19. veku, otac istoimenog ubice Raspućina.
Ruski predsednici su do sada mnogo manje koristili rezidencije „Šujskoj Čupe“ u Kareliji, Zamak Majendorf i „Jantar“ u Kalinjingradskoj oblasti.
Ko će u narednih šest godina koristiti prostorije ovih velelepnih zdanja — saznaćemo večeras.
