„Naravno, ovde nije bilo druge varijante“, odgovorio je Putin na pitanje o tome da li je sam doneo odluku o jurišu na zdanje. „Niko osim mene nije mogao da donese takvu odluku“, izjavio je predsednik u filmu Andreja Kondrašova „Putin“, koji je objavljen na društvenim mrežama.
„Uveren sam da bi, da nismo ništa učinili, broj žrtava bio mnogo veći“, rekao je predsednik.
Putin je detaljno opisao sve faze pripreme za juriš i oslobađanje talaca. Prema njegovim rečima, teroristi nisu planirali da puste ljude nakon ispunjavanja njihovih uslova.
„Planirali su da uzmu autobus sa taocima, da izađu na Crveni trg i da tamo pucaju na njih, izbacujući tela na ulicu kako bi uticali na rukovodstvo i na specijalne službe“, rekao je Putin. „To, naravno, nismo mogli da dozvolimo“, dodao je on.
Putin je istakao da je juriš bio veoma složen, jer je prostor bio miniran, a teroristi su bili u sali među taocima i držali kod sebe detonatore. „Bilo je dovoljno pritisnuti dugme (da bi se aktivirao eksploziv)“, rekao je Putin.
Sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev, koji je u to vreme bio na čelu Federalne službe bezbednosti Rusije, rekao je da je zdanje bilo minirano prema prilično složenoj šemi. „Razmestili su ogromnu količinu eksploziva po celom zdanju, i to prilično mudro (očigledno je da ih je neko savetovao u vezi s tim), s obzirom na to da je eksplozija jedne naprave mogla da izazove detoniranje drugih“, objasnio je on.
Patrušev je dodao da su prilikom pripreme za juriš specijalne službe u Moskvi pronašle identično zdanje i da su analizirale razne varijante ulaska u zgradu. Zajedno s naučnicima danonoćno su proučavani načini da se prilikom juriša izbegnu žrtve, uključujući i upotrebu uspavljujućeg gasa.
Prema rečima Vladimira Putina, specijalne službe su „počele da kontrolišu vizuelno sve što se u toj sali događa, a zatim su jednostavno realno počele tiho ubodnim testerama da buše zidove na neophodnim mestima“ kako bi prodrle unutra.
Putin se posebno dotakao teme upotrebe gasa da bi se uspavali teroristi. Prema njegovim rečima, nakon što je doneta odluka da se na ovaj način neutrališu teroristi, noću, kada je bilo vreme za juriš, pozvao ga je Patrušev.
„Zvao me je i saopštio mi da su pustili gas, ali da on ne deluje“, rekao je predsednik. „Na pitanje zašto, odgovorio mi je da ne zna, da je možda reč o promaji, da ga ona nosi, da nije jasno“, seća se Putin.
On je tada pitao Patruševa da li su specijalci spremni da krenu na zdanje svesni da će se teroristi suprotstaviti. Šef FSB mu je odgovorio da su spremni. „Momci će krenuti bez gasa“? „Ako naredite, krenuće“. „Rekao sam mu: ’Počnite!‘“, naveo je predsednik Rusije.
Putin je objasnio da je u trenutku kada je juriš počeo „gas počeo da deluje i da su teroristi koji su bili unutra bili u stanju pri kojem je rad specijalaca i snajperista bio efikasan“.
Ruski predsednik je rekao da mu je veoma žao što je poginuo veći broj ljudi. „Nisu poginuli u pucnjavi, čak ni usled dejstva tog gasa, nego, iskreno ću reći, zbog toga što nismo bili umešni da delujemo u takvim okolnostima“, priznao je on.
„Bila je dovoljna doza protivotrova (za prekid dejstva uspavljujućeg gasa), potrebno je bilo samo dati injekciju i to je sve, ali nekome su to učinili po dva-tri puta, nekome nijednom“, objasnio je on.
Predsednik je naglasio da je nakon operacije sprovedena istraga. „U takvim uslovima teško je nekoga kazniti… Teško je iznositi primedbe“, priznao je Putin. „Tamo (u pozorištu) je sve bilo prekriveno ’zamkama‘, minirano, u tim uslovima bilo je nužno da se pažljivo, ali brzo svi izvuku iz tog prostora“, objasnio je on.
„To je bio težak i vrlo opasan posao za svakog ko je bio tamo. Ljudi nisu žalili sebe. Kada je grupa krenula u juriš, svi su bili spremni na sve najgore, oni su u suštini išli u smrt i činili to da bi spasli više od hiljadu talaca“, naveo je ruski predsednik.
Dvadeset trećeg oktobra 2002. godine 40 terorista uletelo je u zdanje pozorišnog centra u Moskvi i zarobilo kao taoce 914 učesnika i gledalaca mjuzikla „Nord Ost“. Ujutru 26. oktobra najveći deo talaca oslobođen je u specijalnoj operaciji. U terorističkom napadu poginulo je 130 ljudi.
