Izglasavanju su se pridružili i pripadnici dela manjinskih zajednica u Makedoniji, a predsedavajući parlamenta Taljat Džaferi, iz albanske stranke DUI, uspeo je u nameri da odbaci raspravu o gotovo 36.000 amandmana koje je na sporni zakon podnela najuticajnija opoziciona stranka, VMRO-DPMNE.
To je umalo dovelo do fizičkog obračuna Džaferija s bivšim liderom te stranke i premijerom Nikolom Gruevskim. Naime, u trenutku kada je bio najavljen početak rasprave o Zakonu o upotrebi jezika, pišu makedonski mediji, Gruevski je prišao Džaferijevom stolu, izvadio njegovu karticu iz sistema za glasanje i po stolu polio čašu vode.
Nakon toga, Džaferi je proglasio pauzu od 15 minuta, a dalji sukob sprečilo je obezbeđenje. Ivana Stoilkovića, predstavnika Srba u makedonskom parlamentu, koji je prisustvovao zasedanju, pitali smo šta se tačno dešavalo u zgradi Sobranja.
„Bio je ovo još jedan crni dan za Makedoniju, za demokratiju pre svega. Moje pitanje je — kakvim će očima sledeći put posmatrati Makedoniju predstavnici međunarodne zajednice i šta će pričati o nama i našoj pravnoj državi, o vladavini prava, o demokratiji i o poštovanju procedura? Prosto se zapitate gde živite. Ovo je istovremeno veoma interesantan i veoma težak slučaj: nije ispoštovana nijedna procedura — ni parlamentarna, ni poslanička, ni zakonska, ni ustavna“, kaže Stoilković.
On dodaje da je „samozvani predsednik Sobranja“ samovoljno odbacio sve amandmane, njih trideset i pet hiljada, na Zakon o dvojezičnosti i jednostavno stavio zakon na glasanje.
„To je uradio iako je prethodno poslanicima podelio pismo u kojem stoji da, nakon što je predsednik odbio da potpiše zakon, nakon što je zakon ponovo vraćen u parlament, imamo pravo do određenog datuma da podnesemo amandmane. Mi smo taj zakonski rok iskoristili, podneli amandmane i očekivali da se otvori rasprava o amandmanima, ali to se nije dogodilo“, kaže Stoilković.
U Skoplju se, inače, ispred zgrade Sobranja ranije tokom dana okupilo nekoliko hiljada ljudi, koji su uzvikivali parole „makedonski u Makedoniji“. Na pitanje kakva je krajem dana bila situacija na ulicama Skoplja, ima li nezadovoljnih građana i kakva je atmosfera u gradu, Stoilković za Sputnjik kaže da se „ne događa ništa neuobičajeno“.
„U Makedoniji i u Skoplju kao glavnom gradu bile su zaista održane demonstracije, ali su bile dosta skromne kad je u pitanju broj prisutnih građana. Treba imati u vidu da su održane baš u radno vreme, pa to nije nikakav reper, ali zaista može da se donese nekakav zaključak da u kompletnom građanstvu Makedonije vlada jedna velika potištenost i neraspoloženje, zato što je na silu i na jedan krajnje vulgaran način donesen ovaj zakon“, kaže Stoilković.
On procenjuje da su se Albanci, pošto od njih zavisi stabilnost makedonske vlade, vodili načelom da ono što je stečeno, u godinama koje dolaze veoma teško će se vratiti u prvobitni položaj.
„Imaćemo Makedoniju u veoma nezgodnoj poziciji u narednom periodu. Ja sam nakon sednice čestitao građanima Makedonije usvajanje novog Zakona i sve ono što se dešavalo, na jedan sarkastičan način, porukom: ’Makedonijo, srećna Nova 1949. godina‘, aludirajući na dobro poznati kultni makedonski film“, kaže Stoilković za Sputnjik.
Kada sporni zakon stupi na snagu, Stoilković će materijal za rad Sobranja dobijati i na albanskom jeziku, a svi građani Makedonije doživljavaće isto to kad pokušaju nešto da obave u državnim organima.
Na pitanje da li veruje da će zakon zaista zaživeti, sagovornik Sputnjika kaže da ima utisak da je on „prilično nefunkcionalan“.
„To što je protivustavan, to ostavljamo Ustavnom sudu, ali zakon je faktički neprimenjiv — da bi počeo da funkcioniše, treba da promenite set zakona koji se donose dvotrećinskom većinom, što u ovom trenutku, posle ovakvog nasilnog akta i donošenja Zakona protivno svim demokratskim procedurama, skoro da nije moguće. Da bi ovakav zakon bio primenjiv, treba da promenite barem sedam-osam zakona koji se donose dvotrećinskom većinom — tek tada bi Zakon mogao da funkcioniše na celoj teritoriji Makedonije“, kaže Stoilković na kraju razgovora za Sputnjik.
