Jeremić u emisiji „Sputnjik intervju“ istovremeno tvrdi da su izbori bili praćeni brojnim neregularnostima.
Da li imate dokumente koji bi to potvrdili?
— More dokumenata, more dokaza, more snimaka. Uložili smo more pritužbi Gradskoj izbornoj komisiji, sve zajedno sa dokumentima i sve zajedno sa video-zapisima u velikoj većini slučajeva. Nisu prihvaćeni, nažalost. Ipak, najveći broj neregularnosti se desio pre izbora. Naša je procena da je u birački spisak upisano oko 80.000 birača koji zapravo ne žive u Beogradu.
Vlast kaže da ste vi zapravo doživeli fijasko zato što ste Vi i Janković na predsedničkim izborima zbirno dobili oko dvadeset i dva odsto glasova, a sada ste zajedno sa drugima dobili svega 18,93.
— Cilj i zadatak vlasti je bio da svi osim vladajuće stranke budu jednocifreni. Ono što se dogodilo i zbog čega ne treba da čudi da je rezultat bio manji nego prošle godine, jeste da mi kao društvo proživljavamo ubrzano srastanje države i organizovanog kriminala, koji je počeo da se aktivno angažuje u političke procese u Srbiji. Kad imate takvu vrstu shvatanja uređivanja jednog društva, tada se jedan broj ljudi uplaši i na kraju krajeva izlaznost vam bude svega pedeset odsto. Aktuelna vlast u Srbiji zapravo pokušava da kopira crnogorski model vlasti i uveren sam da tome treba da se suprotstavimo svim raspoloživim, naravno mirnim političkim sredstvima.
Nećete izvoditi ljude na ulicu?
— Mnogo puta sam u poslednjih godinu dana optužen da pozivam na neko krvoproliće, da pozivam na neke nasilne mere. Ja nikad u životu nisam pribegavao nasilju. Ništa ne može biti dalje od istine.
Kakvi su planovi koalicije koja je napravljena za beogradske izbore?
— Narodna stranka ima sedam odbornika u Skupštini grada, a naša zajednička lista osvojila je 26 odbornika. Nastavićemo najbližu moguću saradnju i koordinaciju sa našim partnerima sa beogradskih izbora sa ciljem da taj savez opstane i da na sledećim izborima takođe zajedno nastupi, možda i u proširenom formatu. Sve drugo bi bilo pogrešno. Ali u okviru Skupštine grada iz praktičnih razloga imaćemo sopstvenu odborničku grupu. Poslanička grupa opozicije ima određeno vreme za diskutovanje u parlamentu i ukoliko ih ima tri, ono se množi sa tri.
Kad kažete u proširenom formatu za neke buduće izbore, da li to znači da podržavate predlog Borisa Tadića da se formira neka demokratska unija?
— Što se tiče stranaka koje su doživele neku vrstu otrežnjenja na beogradskim izborima i ostale ispod cenzusa, ostavio bih vremena da vidimo kako će se razvijati trajektorija tih političkih organizacija. Mišljenje Narodne stranke i pre ovih izbora je bilo da je potreban što je moguće širi front svih koji žele da stupe u otpor aktuelnom režimu.
Stranke u vašoj koaliciji su ideološki prilično različite. Vi i Saša Janković imate gotovo dijametralno suprotne stavove.
— Veoma različite po nekim pitanjima kao što su Kosovo, NATO. Te sve razlike postoje i bilo bi nepošteno minimizirati ih. Međutim, ja se nadam da će dogovor koji imamo da opstane. Dogovor jednog šireg broja aktera je da prva buduća vlada u Srbiji treba da bude tehnička i oročena na godinu dana, a da joj jedini zadatak bude raspisivanje izbora koji bi zaista bili slobodni. To nije kao DOS, koji nije bio oročen na godinu dana. Ovo bi trebalo da bude oročeno na godinu dana i da radimo samo na onim stvarima po kojima imamo puno slaganje. Tamo gde nema slaganje, recimo pitanje Kosova, tim pitanjem ne bismo mogli da se bavimo. Postoje, međutim, više stvari koje nas zbližavaju, nego one koje nas razdvajaju. Jako malo se priča da je Srbija 23. februara u Parizu na sastanku organizacije koja se zove FAEF, a to su 35 najrazvijenijih ekonomskih zemalja sveta, među kojima su Rusija i Kina, konsenzusom stavljena na listu teritorija koje su praktično osumnjičene za međunarodno pranje novca i finansiranje terorizma. Imamo tri meseca da te stvari otklonimo i to vrlo konkretne: da stavimo pod kontrolu notare, jer su notari veliki izvor korupcije, i, da kada neko ulaže u Srbiju, da mora da se zna ko je taj koji je to uložio. Činjenica da smo se našli na toj listi je šamar bez presedana, a ministar finansija Vujović uskoro odlazi sa tog mesta jer više neće da bude deo te priče.
Lider naprednjaka, predsednik Vučić kaže da opozicija trpi poraze zato što nema šta da ponudi građanima osim mržnje prema njemu. A kako biste Vi rešili, recimo, pitanje Kosmeta?
— Mi se nalazimo u dosta nezgodnoj situaciji zato što je praktično od 2013. godine na Kosovu sve predato u ruke Albanaca i to na način koji će ostati zabeležen u međunarodnim diplomatskim analima, gde ste praktično jednu po jednu stvar koju je albanska strana tražila to predavali, a da ništa niste dobijali zauzvrat. Oni su pre tri ili četiri godine rekli da ćemo dobiti Zajednicu srpskih opština, koja nikad nije „zaživela“.
Ne možemo sami da je otmemo.
— Nisu mogli ni oni sami da dobiju međunarodni telefonski broj, pa su ga dobili. Kako je bilo moguće da se pregovara tako da vi dajete jednu po jednu stvar, a ne dobijate ništa zauzvrat. Sad smo došli u jednu nezgodnu situaciju kada je jedina stvar koja je ostala da bi Albanci zaokružili pokušaj uspostavljanja svoje državnosti stolica u UN. Ona tehnički nije moguća za Kosovo, ukoliko u Savetu bezbednosti ne bude usvojena rezolucija koja bi imala efekat preporuke Generalnoj skupštini da primi novog člana koji se zove Kosovo i koja bi defakto stavila u stranu Rezoluciju 1244. Za tako nešto treba da glasaju Rusija i Kina. Te dve zemlje sa pravom veta, koje su vrlo jasno rekle da za njih neće biti prihvatljivo bilo šta osim onoga što je prihvatljivo za Beograd, za sada su nepropusna brana članstvu Kosova u UN. Zbog toga ide pritisak sa Zapada na Beograd da se dođe do tog tzv. sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa u kojem će biti svašta. Ali samo jedan paragraf će biti važan, a taj paragraf kaže Srbija i Kosovo se neće međusobno blokirati za članstvo u međunarodnim organizacijama. Ukoliko neko iz Beograda stavi potpis na takav ugovor, efekat je sledeći. Nekoliko dana ili nekoliko nedelja kasnije, neka od zemalja-članica Saveta bezbednosti, recimo SAD, podneće rezoluciju o članstvu Kosova UN i pozvati se na potpis Beograda.
Da li biste Vi stavili potpis?
— Na tako nešto ne.
Angela Merkel je rekla da ukoliko mi ne budemo postigli taj sveobuhvatni sporazum da nam sledi, nije rečeno sankcije, ali kako je kasnije objasnio predsednik Vučić, zid.
— Oni su rekli da budućnost Srbije u Evropi postaje vrlo upitna ukoliko to ne potpišemo. Istina je da je budućnost Srbije u Evropi vrlo upitna i bez toga. Jako mi je teško da zamislim situaciju Srbije u Evropi. Da se ja pitam, na takav način ne bih prihvatio da razgovaram. Činjenica je da postoje teritorije širom sveta koje efikasno funkcionišu i bez članstva u Ujedinjenim nacijama, na primer Tajvan.
Zašto je onda toliko potrebno da Kosovo uđe u UN?
— To je pre bitno glavnim saveznicima Prištine u međunarodnim krugovima. Oni bi da završe tu priču. A kad se to završi, onda se kuvajte u vašim sokovima. Ionako vas godinama nećemo primiti u bilo koji vid integracije, a bićete kao neka tampon zona između Bliskog istoka i Evrope. Služićete kao neka vrsta krajine, što ste i bili stotinama godina. Na takav način oni razmišljaju i Vučić im je idealan sagovornik. Kada bih im ja bio sagovornik, naprosto bih razgovarao na drugi način, svestan snage Srbije, koja nije prevelika, ali isto tako svestan i komparativnih prednosti, uključujući i diplomatsko savezništvo sa nekim zemljama koje nisu mačiji kašalj, a koje podržavaju srpske stavove.
Da li ove godine očekujete vanredne parlamentarne izbore i kako ćete proći na njima?
— To zna samo jedan čovek u zemlji. Mi ćemo nastaviti da se bavimo političkim radom u celoj Srbiji kako bismo bili što je moguće spremniji za izbore, kad god oni došli.
