Dosad se srpsko-ruska ekonomska saradnja uglavnom bazirala na izvozu voća i povrća iz Srbije i nafte i gasa iz Rusije. Međutim, na „Ekspu“ se govorilo o saradnji malog i srednjeg biznisa, kao i o saradnji na polju tehnološkog razvoja i inovacija.
Iz Rusije su na „Ekspo“ došle upravo male i srednje kompanije, univerziteti kojima je cilj da predstave svoja dostignuća na poljima nauke i tehnologije, kao i neke od najznačajnijih ruskih IT kompanija koje planiraju da razviju posao u Srbiji.
Jedna od kompanija prisutnih na „Ekspu“ je i „Jandeks“, najveći ruski internet pretraživač i četvrti pretraživač u svetu, koji je odskora počeo da radi u Srbiji. Ova kompanija, koju nazivaju ruskim Guglom, već je ostvarila kontakte sa vlastima Novog Sada oko izrade mobilne aplikacije, mape grada namenjene građanima i turistima.
Andrej Strelkov, koji je na čelu geoinformatičkog odeljenja „Jandeksa“, kaže da očekuje da „Jandeks“ zauzme ozbiljno mesto na srpskom tržištu.
„U najboljem slučaju, očekujemo jednako učešće sa drugim kompanijama na tržištu svakodnevnog korišćenja naših aplikacija. Imamo dobra iskustva na našem domaćem tržištu i nadamo se da ćemo imati dobra iskustva i ovde“, kaže Strelkov.
Uspeh u IT sektoru ne može biti garantovan, dodaje Strelkov, jer konkurencija je oštra, a nivo razvijenosti tehnologije je visok, ali ono što je video u Srbiji, kako kaže, jesu pozitivne reakcije običnih ljudi, kao i lokalnih samouprava i kompanija.
„Mislim da prijateljstvo i dobra atmosfera mogu da budu dobra šansa da barem pokušamo. Naravno, nema nikakvih garancija da ćemo uspeti, ali daćemo sve od sebe da se takmičimo nudeći proizvode najvišeg kvaliteta i trudićemo se da osvojimo srca srpskih korisnika“, kaže Strelkov.
Ono što je jedna od razlika „Jandeksa“ u odnosu na druge kompanije, kaže Strelkov, jeste otvorenost za lokalne posebnosti, čak dozvoljavaju da ljudi sami crtaju mape. Uz kontrolu „Jandeksa“, to, prema njegovim rečima, garantuje kvalitet.
„Mislimo da još uvek ima prostora za saradnju ne samo između profesionalnih kartografa već i običnih građana koji znaju kako su gradovi organizovani i kako se menjaju, a ono što nam je velika želja je da promene brzo prenosimo kroz sistem. Želeo bih da to budu najbrže mape. Videćemo hoće li ta strategija upaliti, ali daćemo sve od sebe da pokušamo“, priča Strelkov.
Startap kompanija beogradskog studenta Marka Nikolića bavi se, kako kaže, proizvodnjom veb-sajtova u obliku virtuelne realnosti, koji turistima na interaktivan način predstavljaju sve zanimljivosti nekog objekta, kao što su muzeji.
Trenutno rade na projektima beogradskih muzeja i zgrade Starog dvora, kao i nekoliko restorana i kafića. Na sajam je, kaže, došao zato što je posvećen malim i srednjim preduzećima i kako bi, u jednom trenutku, počeo da sarađuje sa poslovnim partnerima iz Rusije.
„Rusija je nama idealno tržište upravo sa strane ekskluzivnosti objekata i velelepnosti njihove arhitekture“, kaže Nikolić.
Iako zna da slične kompanije postoje u Rusiji, Nikolić misli da njegova kompanija može da osvoji rusko tržište zbog prednosti koje nudi.
„Mi nudimo dodatnu vrednost time što imamo virtuelne vodiče koji su integrisani u sam softver, koji možemo i da izvozimo i da pozajmljujemo drugim firmama, što je i ideja, da damo licencu nekome da koristi naše proizvode. Naravno, konkurentnost je bitan faktor, ali mi ćemo se boriti da ponudimo najbolju stvar“, kaže Nikolić.
Na sajmu je prisutno i nekoliko ruskih univerziteta, među njima i Hemijski fakultet Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“. Igor Rodin, prodekan fakulteta za inovacionu politiku, kaže da su mogućnosti za saradnju u oblasti nauke i inovacija velike.
„Predstavljamo svu savremenu hemiju, primenjenu hemiju koja se odnosi na medicinsku hemiju, farmaceutsku industriju, zaštitu životne sredine, nove materijale za elektronsku opremu i mnoge druge stvari“, kaže Rodin.
U Srbiji je oduvek bila razvijena farmaceutska industrija, dodaje on, mašinogradnja i građevinska industrija, industrija izolacionih materijala i dizanje ekonomske saradnje između dve zemlje na viši nivo nije samo važna, nego je i nužna, kaže on.
Cilj dolaska na „Ekspo“ je predstavljanje njihovog fakulteta i privlačenje srpskih studenata na „Lomonosov“, koji nudi zanimljive programe studiranja, od osnovnih do poslediplomskih studija.
„Imamo dostignuća u oblasti hemije na svetskom nivou. Imamo jaku volju da se saradnja održi i da dostigne zadovoljavajući nivo“, kaže Rodin.
