Rusija i Srbija tradicionalno sarađuju u energetici, poljoprivredi, građevinarstvu. Da li se može očekivati da će se i tokom 2018. godine ovim sferama pokloniti pažnja i koje se još oblasti mogu izdvojiti kao prioritetne?
— Sferama koje ste pomenuli biće poklonjena posebna pažnja. Upravo što se tiče poljoprivrede, mogu konstatovati da su ruski prehrambeni proizvodi traženi u Srbiji, a srpsko povrće i voće nalaze svoje mesto u Rusiji. Tu postoji uzajamni interes. Zato je nama važno da Srbija isporučuje svoje kvalitetne proizvode. Neka povrće i voće budu i skuplji i, ako je potrebno, platićemo i više. Nama je važno da fitosanitarne norme i standardi kvaliteta budu zadovoljeni. Što se tiče građevinarstva, naša tehnika i građevinske mašine su traženi i potrebni Srbiji. Sa druge strane, Rusiji su potrebni srpski građevinari.
Postoje učesnici koji su redovno prisutni na „Ekspu“. Na primer, „RŽD Internešenel“. Postoje i ruski regioni koji su stalni učesnici. Recimo, uprava Rostovske oblasti pruža moćnu podršku izvozu. Moskovska oblast takođe podstiče eksportno orijentisanu proizvodnju.
Sa druge strane, mnoga preduzeća učestvuju ove godine prvi put. Na primer Fabrika „Degtjareva“ iz Vladimirske oblasti. Ovo moćno preduzeće iz oblasti namenske industrije ima nameru da izvozi opremu iz civilne sfere: opremu za preradu, poljoprivrednu opremu, kultivatore. Prvi put će učestvovati proizvođač lekova „Tathimfarmpreparati“.
Mi najpre podržavamo preduzeća iz oblasti malog i srednjeg biznisa.
Kao jedna od glavnih tema jubilarne izložbe „Ekspo Rusija–Srbija 2018“ najavljena je IT sfera. Nedavno je „Skolkovo“ uspostavilo partnerske odnose sa kolegama iz tehno-parka „Zvezdara“. Kako ocenjujete perspektivu saradnje u ovoj sferi?
— Srbiju i Rusiju povezuje još i sporazum o slobodnoj trgovini. IT sfera je na spisku usluga koje pokriva ovaj ugovor i to je odlično jer ruskim firmama koje se bave programiranjem i informacionim tehnologijama on daje pristup evropskom tržištu.
Nije tajna da Srbija nije u punoj meri iskoristila situaciju nastalu oko sankcija i embarga koje je niz evropskih i drugih država uveo Rusiji. Nema sumnje da raste trgovinska razmena između Srbije i Rusije, ali ne u onoj meri koja bi se mogla očekivati. Da li u tom smislu „Ekspo Rusija–Srbija“ može da promeni situaciju? Koja su to preduzeća koja su primer uspešne saradnje, započete upravo na ovoj privrednoj izložbi?
— Recimo, to je preduzeće „Kompozit“ iz Rostovske oblasti i oni se bave proizvodnjom kompozitnih materijala, kao i proizvođač hemijskih vlakana „Kamenskvolokno“. Tu je proizvođač kozmetike „Crvena linija“.
U Srbiji se prodaju automobili našeg redovnog učesnika, ruskog proizvođača VAZ. Mi uvek pozivamo svoje proizvođače da odmah grade i servisne centre u Srbiji i da u startu obezbede uslove za pružanje kvalitetne i ozbiljne usluge.
Tvrdim da zahvaljujući izložbi „Ekspo Rusija–Srbija“ raste trgovinska razmena. Sa druge strane, ne tvrdim da je to isključivo zasluga naše privredne izložbe, ali velikim delom jeste. Što se tiče prvog dela pitanja i konstatacije da nisu u punoj meri iskorišćene mogućnosti, moram reći da je ovde uglavnom problem u nedovoljnoj informisanosti, odnosno mnoga preduzeća ne znaju da je u trgovanju sa Srbijom carinska stopa gotovo ravna nuli. Sporazum o slobodnoj trgovini zaista jeste veliki stimulans za razvoj. Nadam se da će naš široki i moćni poslovni program u okviru izložbe „Ekspo“ pomoći da se promeni situacija.
Mi dobijamo jaku podršku srpske strane i za nas je veoma važno to što će izložbu posetiti resorni ministar zadužen za inovacije i tehnologije Nenad Popović. Takođe, biće mnogo gostiju iz Republike Srpske, Crne Gore i drugih država regiona. Sa ruske strane će biti prisutan Aleksej Gruzdev, prvi zamenik ministra za ekonomski razvoj Rusije. Srbija je država bliska našem duhu, a sa druge strane ona ima odličan položaj u centru Evrope i zato nam je veoma važna saradnja sa Srbijom. Osim toga, za nas je Srbija i kapija ka tržištu celog Balkana.
Ako govorimo o uticaju evropskih sankcija na rast izvoza iz Srbije u Rusiju, koja tačka gledišta je po vašem mišljenju tačnija: 1) srpska roba je tražena, jer je kvalitetna i konkurentna ili 2) srpska roba je tražena jer su sa ruskog tržišta nestali proizvodi iz Nemačke, Francuske, Poljske i drugih evropskih država?
— Kao što sam već rekao, Rusi su spremni da plate za kvalitetne proizvode. Ako govorimo konkretno o voću i povrću, ruski potrošač ne želi GMO, već ekološki zdravu hranu. Zato su srpski proizvodi konkurentni, najpre na osnovu svog kvaliteta. To je veoma važno razumeti, jer u ovom trenutku mnoge države pokušavaju da plasiraju svoje tradicionalno kvalitetne prehrambene proizvode. Tu mislim na Gruziju, Iran, Azerbejdžan i na njihovo veoma dobro voće i povrće. Sa ruskog tržišta je povučena roba onih proizvođača koji nisu zadovoljavali norme. Da, ti proizvodi su bili jeftiniji, naizgled lepi, ali paradajz nije mirisao, jabuke nisu imale nikakav ukus. Dakle, vrata za Srbiju su otvorena, ali samo za kvalitet. Neka ta roba bude i skuplja, ali danas su za nas kvalitet i reputacija izvoznika na prvom mestu.
Prošle godine su na izložbi učestvovale kompanije sa Krima. Da li se očekuje da će krimski izlagači biti prisutni i ove godine? Kakav stav imaju srpski partneri prema ovom pitanju?
Mi smo kompanijama sa Krima poslali poziv, ali mislim da ove godine oni neće učestvovati, nisam zasad čuo ništa na tu temu. To ne znači da smo dobili nekakvu zabranu sa srpske strane. Firme sa Krima mnogo puta su učestvovale to u mnogim državama na našim izložbama i nikad nije problema tim povodom. Kako bi neko uopšte mogao loše da prihvati učešće kompanija iz jednog od ekološki najčistijih regiona, odakle dolaze kvalitetni proizvodi. Loše komentare na tu temu iz Srbije nisam čuo.
Ovde naravno postoji i politički momenat. Ako se pošalje zvanični upit o učešću krimske delegacije, ili uopšte ne dobijemo ili dobijemo negativni odgovor, čak i od prijateljskih država. A ako ne postavimo ovo pitanje zvanično, a predstavnici krimskih firmi jednostavno izlože svoje proizvode, onda obično sve prođe bez ikakvih problema.
