„Duboko smo ožalošćeni što je naš dragi otac preminuo danas. Bio je veliki naučnik i izvanredan čovek čije će nasleđe dugo živeti“, poručila su Hokingova deca Luci, Robert i Tim.
„Njegova hrabrost i upornost, zajedno s briljantnim umom i humorom, inspirisale su ljude širom sveta“, stoji u saopštenju.
Britanski naučnik je stekao svetsku slavu zbog svog rada na crnim rupama i teoriji relativiteta, a iza sebe je ostavio niz dela od kojih je najpoznatija knjiga „Kratka istorija vremena“.
Hoking je tokom karijere razotkrio neke od najzamršenijih tajni kosmosa, uprkos tome što mu je sa 22 godine otkrivena amiotrofna lateralna skleroza zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću kompjutera i glasovnog sintisajzera.
Iako su mu lekari predviđali još samo nekoliko godina života, profesor Hoking je još više od pola veka fascinirao naučnu i „običnu“ javnost svojom sposobnošću da komplikovane stvari „prevede“ na jezik običnih ljudi, zainteresuje ih za nauku, ali i da svojim kolegama otkriva nove horizonte.
„Jednom je rekao: ’Ne bi ovo bio neki kosmos, da nije dom ljudima koje voliš‘. Nedostajaće nam zauvek“, saopštila je njegova porodica.
Hokingov veliki san je bio da otputuje u svemir pre smrti.
Naučnik je rođen u Oksfordu 1942. godine, završio je fiziku na Univerzitetu Oksford, a doktorsku disertaciju iz kozmologije je odbranio na Kembridžu. Od 1974. godine član je Kraljevskog društva iz Londona, jednog od najstarijih udruženja naučnika u svetu, a potom i profesor matematike i fizike na Kembridžu.
