Premijerka Velike Britanije Tereza Mej optužila je Rusiju za napad na bivšeg oficira GRU Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju. London je doneo odluku da protera dvadeset troje ruskih diplomata i prekine sve bilateralne kontakte sa Moskvom.
Mejova je izjavila da je Rusija prekršila međunarodno pravo, a ruskim diplomatama je dat rok od nedelju dana da napuste zemlju, što je najveća mera takve vrste u poslednjih 30 godina.
Moskva smatra da je reč o neviđeno gruboj provokaciji koja podriva temelje normalnog međudržavnog dijaloga i da je neprihvatljivo i nedopustivo da se britanska vlada, iz svojih loših političkih ciljeva, odlučila na dalje ozbiljno pogoršanje odnosa, uz proterivanje ruskih diplomata iz zemlje.
„Umesto da završe sopstvenu istragu, britanska vlada opredelila se za konfrontaciju sa Rusijom, a britanske vlasti ponovo su pokušale da pokrenu neosnovanu antirusku kampanju“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Ministarstvo je dodalo da se na recipročne mere neće mnogo čekati, a politikolog Oleg Matvejčev sa Visoke škole ekonomije, siguran je da će Ruska Federacija proterati isti broj britanskih diplomata. Ipak, britanske mere su mnogo manje od očekivanih, posle tolikih pretnji, kaže Matvejčev za Sputnjik.
„Britanski zvaničnici su se šepurili, pretili su strašnom kaznom, ali njihov odgovor je veoma neubedljiv; televizija RT nije zabranjena, nije došlo do potpunog prekida odnosa, nema ekonomskih restrikcija. Dakle, ništa novo, naročito ako uporedimo situaciju sa diplomatskim ratom između Rusije i SAD, u kojem je došlo do zaplene diplomatske imovine“, kaže Matvejčev.
Novinar Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik iz Londona, smatra da je ovaj potez pre svega znak političke slabosti aktuelne vlade u Londonu. Ponašati se ovako prema tako velikoj zemlji, sili kao što je Rusija, krajnje je neobično, zato je pitanje čija je to politika, britanska ili tuđa, kaže Ljepojević.
„Trikovi koji liče na specijalne operacije, kao što je navodno trovanje ovog čoveka, to je tehnologija koja nije baš britanska, nego prekookeanska, američka, pitanje je zašto to radi vlada Tereze Mej. Pola sata nakon vesti o navodnom trovanju bila je lansirana ogromna medijska kampanja. Ovo su mere iznuđene kroz kampanju koju su predvodili mediji za koje se zna da su bliski Americi, kao što je ’Dejli mejl‘. To je jedna specijalna operacija koja se primenjuje u trećerazrednim zemljama, a ne u zemljama kao što je Velika Britanija, to je veoma čudno“, ocenjuje Ljepojević.
Drugo, zapravo najvažnije pitanje je šta je cilj ovakvih postupaka Velike Britanije. Odgovor ćemo morati da sačekamo, jer je stvar komplikovana, primenjena je metodologija koja je apsolutno protiv britanskog interesa, kaže Ljepojević.
„Možda je cilj rušenje aktuelne vlade ili da američka ’duboka država‘ nastavi svoju kampanju, sada sa nekim drugim zemljama. Interes je i onih koji su protiv izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, jer u njenoj krizi postoji ideja da samo strah od spoljne pretnje može sačuvati evropske saveznike zajedno, a ta spoljna pretnja je Rusija“, kaže dopisnik srpskih medija iz Londona.
On dodaje da je elemenat koji je važan, ali se ne vidi u medijima, moćna finansijska imperija. Porodica Rotšild je na strani Rusije, a ona ima neprijatelje kao što je klan Rokfelera iz Amerike, koji je protiv toga, jer svaka saradnja sa Rusijom nosi mnogo novca.
„Amerikanci su ispali iz igre, Rotšildi su procenili budućnost i opredelili se za Rusiju. Čak 25 odsto, odnosno četvrtina prihoda Londonske berze dolazi od ruskih kompanija koje su na njoj, neverovatno je da Britanija seče granu na kojoj sedi“, ocenjuje Ljepojević, uz konstataciju da je britanska vlada u ovoj fazi veoma krhka i da verovatno neće dugo trajati.
I Stanislav Bišok, politički analitičar iz Moskve, primećuje da se britanska premijerka nalazi na meti kritika sa svih strana i da je pretila opasnost da je laburisti optuže da suviše meko reaguje na ono što Rusi navodno rade na teritoriji Velike Britanije. Zato je premijerka odlučila da postupi proaktivno i da uputi oštar odgovor Rusiji, kaže Bišok.
„Što se tiče proterivanja diplomata, smatra se da oni deluju u sprezi sa tajnim službama, ali to je nemoguće dokazati, pa se može reći da su naše diplomate kolateralna šteta. Kada je reč o otkazanoj poseti Rusiji visokih britanskih zvaničnika i kraljevske porodice u vreme Svetskog prvenstva, mogu samo da kažem da će to, naravno, napraviti rupu u ruskom budžetu“, kaže u šali Bišok.
Sagovornici Sputnjika podsećaju da dokaza o umešanosti Rusije u trovanje dvostrukog agenta Skripalja i dalje nema, te da nije jasno zašto bi zvaničnoj Moskvi bio potreban atentat nedelju dana uoči predsedničkih izbora na koje Zapad ionako ne gleda blagonaklono.
