Pedeset laboratorija za fiziku i hemiju u raznim školama širom Srbije, računarske učionice za podsticanje razvoja ruskog jezika, nabavka instrumenata za fakultete, od kojih jedan košta više od 100.000 evra, deo su NIS-ovog projekta „Energija znanja“ koji je u decembru ušao u petu godinu postojanja.
Ako bi se svodili računi, trebalo bi da budu zadovoljni i studenti Fizičkog fakulteta jer su dobili najmoderniju laboratoriju, a njihove kolege sa Rudarsko-geološkog fakulteta instrument „Rok eval 6“, pomoću kog mogu da rade geološka istraživanja.
Naša sagovornica dr Snežana Lakićević, savetnica i zamenica generalnog direktora — direktora funkcije za odnose sa javnošću i komunikacije, dodaje da je mnogo urađeno i na fakultetima u Novom Sadu.
Dodaje da je u Zrenjaninu, pri Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ koji je u okviru Novosadskog univerziteta, formiran potpuno novi studijski program „Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa“.
Studentima predaje čak šest profesora sa ruskog univerziteta iz republike Komi sa Tehnološko-tehničkog fakulteta u Uhti.
„Imamo dva studenta u Uhti na master studijama, i jedan od naših studenata — Nebojša Oberknežev — proglašen je za najboljeg master studenta. Najbolji strani student u Ruskoj Federaciji je Andrija Avramović, student prestižnog moskovskog univerziteta Gubkin, jednog od najznačajnijih fakulteta za izučavanje nafte i gasa, takođe stipendista Naftne industrije Srbije“, kaže Lakićevićeva.
Prvi stipendista NIS-a Milan Krstajić završio je fiziku na Kembridžu kao jedan od najboljih studenata. Nije imao obavezu da odrađuje praksu u Naftnoj industriji Srbije, ali on svake godine dobrovoljno dođe, radi i poboljšava softverska rešenja.
„On je u stalnim kontaktima s našim inženjerima, i onda shvatite da je taj entuzijazam naših stipendista, odnosno stvaranje neke male porodice svih tih mladih ljudi koji su se umrežili, možda i najveći rezultat celog projekta“, kaže naša sagovornica.
Trenutno „Energija znanja“ ima 27 stipendista na fakultetima u Ruskoj Federaciji i jednog stipendistu na Kembridžu. Radi se o prvom pobedniku naše olimpijade u fizici.
„Ove godine, prvih sedam stipendista iz Ruske Federacije diplomiraće i faktički postati kolege u Naftnoj industriji Srbije“, rekla je Lakićevićeva.
Kaže i da je prošle godine u Moskvi, u poseti Univerzitetu Gubkin, bila posebno ponosna kada se našla na jednoj velikoj međunarodnoj naftnoj konferenciji, gde je rektor rekao: „Pošaljite nam još Srba, mi bolje studente od njih nemamo“.
„Onda shvatite da ste toj deci odškrinuli vrata, a to nije mnogo, a oni su se uhvatili toga i opravdali poverenje. Stekli neverovatno obrazovanje, perfektno govore i engleski i ruski, idu na međunarodne kongrese jer imaju privilegiju da znaju te jezike bolje nego njihove ruske kolege, čak naši studenti vode i međunarodne institucije na ruskim univerzitetima“, kaže Lakićevićeva.
Naša deca po pravilu idu na Zapad da se obrazuju. Međutim, sada kada imaju povratne informacije o studiranju u Rusiji, kada čuju iskustva i vide rezultate, sve je veće interesovanje za obrazovanje na ruskim univerzitetima. Pre pet godina, Ruska Federacija davala je svega dvadeset stipendija, sada ih je više od sto i interesovanje je sve veće.
Zbog toga je i sve više zainteresovanih za učenje ruskog jezika, a do kraja meseca u Pirotu bi trebalo da bude otvorena učionica za njegovo izučavanje.
„Pošto NIS-ova ’Energija znanja‘ radi i na podsticaju razvoja ruskog jezika, onda je potpuno prirodno bilo da u gimnaziji u kojoj se više od stotinu dece opredelilo da uči ruski jezik, pomognemo malo sa bibliotekom. Nama je partner Ruski dom, koji po pravilu obezbeđuje knjige. Sada sređujemo učionicu. Biće tu i određeni broj računara, i stvaramo uslove da ta deca mogu na brži i bolji način da savladavaju strane jezike. Laboratorija će moći da se koristi i za druge jezike“, kaže Lakićevićeva.
Na pitanje da li mladi shvataju da je znanje nešto u šta treba da ulažu, naša sagovornica kaže da smo nekad preterano kritični. Smatra da su i naša deca i njihovi roditelji, naravno, uvek ulagali u znanje.
„Često smo spremni da istaknemo ono što je negativno, a ne ono što je pozitivno, a to je problem nas samih. Kada malo zagrebete, iznenadite se kakav potencijal ovde imate i koliko mladog sveta stvarno želi da ulaže u sebe. Znanje je uvek imalo cenu“, zaključuje Lakićevićeva.
