Poseta srpskog predsednika Aleksandra Vučića Rumuniji bila je dobra prilika da se i Srbi i Rumuni podsete prijateljstva koje veže dva naroda. Poseta muzeju Kotroceni, gde se čuva sablja koju je knez Mihailo 1863. poklonio tadašnjem rumunskom knezu Aleksandru Jonu Kuzi u znak zahvalnosti što je ovaj propustio tovar sa oružjem iz Rusije, simbolički je ukazala na istorijske korene rumunsko-srpske saradnje.
Na viševekovno prijateljstvo ukazao je i sam predsednik Vučić, podsetivši da Srbija i Rumunija nikada nisu ratovale. Rumunija nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i želi da pomogne Srbiji u iznalaženju kompromisnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu, koje, kako je Vučić rekao, postaje sve veća muka za celu Evropu, pošto mnogi znaju šta su napravili 2008. godine.
Vučićevu izjavu odmah je prokomentarisao i šef kabineta kosovskog predsednika Hašima Tačija Bekim Čolaku rečima da bi Rumunija prvo trebalo da prizna kosovsku nezavisnost, pa da se tek onda uključi u rešavanje problema.
Iz Čolakuove izjave ispada da samo one države koje su priznale nezavisnost Kosova imaju pravo da iskazuju mišljenje povodom kosovskog problema. Podsećamo da Rumunija nije jedina članica EU koja nije priznala nezavisnost Kosova. Pored nje tu su i Španija, Grčka, Slovačka i Kipar.
Zbog čega bi njima bilo onemogućeno da budu posrednici, pomagači ili zastupnici srpskih interesa u Briselu? Ako ne to, ono barem da posreduju u iznalaženju kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine? Zašto Vašington može da bude prijatelj Kosova, dok se na prijateljske veze Bukurešta i Beograda gleda sa podozrenjem?
Čolakua, a i njegovog šefa Hašima Tačija, očigledno boli to što Priština sve više gubi lagodnu pregovaračku poziciju koju je doskora imala, u kojoj se Priština čvrsto drži svojih stavova, ne prihvata kompromisna rešenja, ne ispunjava dogovoreno, a Beograd je izložen snažnim pritiscima da prihvata sve što se od njega traži.
Članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova to su uradile iz svojih interesa, a ne zato što zastupaju interese Srbije, kaže Dušan Proroković sa beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„One su insistirale na međunarodnom pravu, rezoluciji Saveta bezbednosti i shodno tome imale su u vidu situaciju na svojoj teritoriji. Da li će one zastupati srpske interese zavisi od puno faktora. U svakom slučaju i Rumunija, i Grčka i Slovačka, i Španija, i Kipar, rukovodiće se nekim svojim, unutrašnjim razlozima kada budu donosile dalje odluke i kada se budu opredeljivale prema nekim budućim sporazumima između Beograda i Prištine“, kaže Proroković.
Rumunija se za nepriznavanje Kosova opredelila zbog, kako Proroković kaže, latentnog separatizma u Transilvaniji, kao i niza nerešenih pitanja koja se protežu još iz perioda između dva svetska rata, a tiču se razgraničenja Rumunije i tadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Može se pretpostaviti da je na rumunsku odluku uticalo i stanje u Moldaviji, dodaje Proroković, koja se u Bukureštu sagledava kao deo rumunskog etničkog prostora, a donekle i kao unutrašnje pitanje. Svi problemi između Pridnjestrovlja i Moldavije i te kako imaju uticaja na rumunsku politiku, kaže Proroković.
„Sa druge strane, mislim da Rumunija sagledava regionalnu bezbednosnu dinamiku i da shvata da bi slabljenje Srbije verovatno ugrozilo neke njihove interese u ovom trenutku. Otuda i zadrška koju pokazuje prema kosovskom pitanju i suprotstavlja se EU prethodnih deset godina“, kaže Proroković.
Međutim, Proroković je pesimističan kada govori o rumunskom uticaju na prijem Srbije u EU. Rumunski uticaj unutar briselskih struktura ravan je srpskom, kaže on. U formalnom smislu, EU ima standarde po kojima sve države mogu da utiču na prijem drugih članica, ali je praksa sasvim drugačija.
Nekada se radilo o dogovoru Britanije, Francuske i Nemačke, danas se stvari završavaju dogovorom Nemačke i Francuske, pri čemu je nemačka dominantan partner. Proroković kaže da ne bi trebalo zaboraviti ni uticaj Sjedinjenih Država, koji je, kako kaže, veći nego uticaj svih istočnoevropskih članica zajedno.
Članice EU koje nisu priznale Kosovo same su se organizovale mimo Srbije, kaže Proroković kada govori o mogućnosti stvaranja svojevrsnog „srpskog lobija“ unutar EU.
„Španija je vrlo decidno i oštro reagovala kada je usvajana strategija o Zapadnom Balkanu, opet štiteći svoje interese. Koliko sam upoznat, Srbija nije imala nikakvu komunikaciju sa Španijom niti je ulagala nikakve amandmane i predlagala izmene tog dokumenta. Mi smo opredeljeni za dalji dijalog sa Prištinom, srpski predstavnici govore o nekakvom istorijskom kompromisu, međutim, druge države nastupaju mnogo oštrije. Ne radi se samo o Španiji, i Kipar je izdvajao svoje mišljenje o nizu pitanja kada su donošene odluke unutar EU“, kaže Proroković.
To što se države-članice EU protive kosovskoj nezavisnosti mimo Srbije, samo govori da je Kosovo presedan u međunarodnim odnosima koji i te kako plaši niz drugih država, zaključuje Proroković.
