Posle izuzetno duge i teške bolesti, u Beogradu je u sredu, u 67. godini preminuo Jovan Radulović, istaknuti pripovedač, romansijer, dramski i TV pisac, autor politički osporavane „Golubnjače“, koji je gotovo svoj celokupni opus posvetio kninskom kraju u kome je proveo detinjstvo i ranu mladost.
Rođen u siromašnoj Polači, gimnaziju je završio u Kninu, a 1971. preselio se u Beograd, gde je diplomirao književnost na Filološkom fakultetu. Radio je kao profesor u 14. Beogradskoj gimnaziji, bio je urednik u BIGZ-u, kada je ova izdavačka kuća bila u velikom uzletu, i bio direktor Biblioteke grada Beograda. Teška bolest koja ga je skolila bila je razlog što se rano povukao iz javnog života, morao je godinu i po dana da provede na lečenju u Rimu, gde mu je u bolnici „San Kamilo“ urađena transplantacija koštane srži. Oporavio se, ali se nažalost opaka boljka vratila sa fatalnim ishodom.
U književnost je Jovan Radulović ušao zbirkom pripovedaka „Ilinštak“, kojom je najavio potpuno nov i samosvojan glas u savremenoj srpskoj prozi. Najširoj javnosti ostao je poznat po drami „Golubnjača“, izvedenoj na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 1982. Zbog osetljive teme, predstava je skinuta sa repertoara, posle reagovanja GK SK Novog Sada, koji je ocenio kako drama „dovodi u sumnju tekovine NOB-a, socijalističke revolucije i dalje socijalističke samoupravne izgradnje našeg društva“. Mesecima su trajale žestoke i besmislene političke osude, a „Golubnjača“ je bila predmet rasprava na partijskim forumima „od Triglava do Đevđelije“. Ipak, drama je u istoj režiji i podeli igrana u Studentskom kulturnom centru, a na festivalu „Alpe adrija“ u Sloveniji proglašena je najboljom predstavom.
Radulović je autor i knjiga pripovedaka „Dalje od oltara“, „Idealan plac“, romana „Braća po materi“, „Prošao život“, „Od Ognjene do Blage Marije“, TV drame „Vučari Donje i Gornje Polače“, putopisnih eseja „Po srpskoj Dalmaciji“. Za ova i druga dela dobio je mnogobrojne nagrade, među kojima su Oktobarska nagrada grada Beograda, Andrićeva nagrada, „Isidora Sekulić“, „Bora Stanković“, „Branko Ćopić“, „Zlatni suncokret“, „Petar Kočić“…
Iza sebe je ostavio suprugu Željku i sinove Nemanju, koji je profesor na Filološkom fakultetu, i Ognjena, koji je student. Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
Večernje novosti
