Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obraćajući se javnosti u izbornoj noći, rekao je da je zadovoljan što je Skot prisustvovao, kako je rekao, festivalu demokratije.
„Za sve one koje su tražili monitoring na lokalnim izborima u Srbiji, i Srbija će tražiti monitoring na njihovim lokalnim izborima. I u Americi, i drugim zemljama“, rekao je Vučić.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović Skotovo prisustvo na lokalnim izborima u Beogradu tumači kao izraz nepoverenja u srpska dostignuća na polju demokratije i slobodnih izbora. Istovremeno, Amerika ne dopušta stranim predstavnicima da nadgledaju izbore u Americi, kaže on.
„Američki predstavnici i dalje se ponašaju kao neko ko ima ekskluzivno pravo i ko jedini u svetu nije u obavezi da poštuje iste standarde prema drugima, kakve Amerika očekuje od ostalih zemalja“, kaže Jovanović.
Amerika ima nameru da u Srbiji kontroliše i vlast i opoziciju i da uspostavi balans snaga u političkom životu, objašnjava Jovanović.
„Oni bi hteli da u svim drugim zemljama drže pod kontrolom vlast i opoziciju i da, upravljajući i utičući na te procese, ne dopuste da bilo ko bude previše jak. Mislim da Americi ne odgovara ni previše snažna vlast u Beogradu. Oni bi hteli da to nekako izbalansiraju, jer u tom balansu vide veće mogućnosti za naturanje svojih interesa i ciljeva“, kaže Jovanović.
Američki zvaničnici prihvatili su ocenu kako će izbori u Beogradu biti važni za strukturu vlasti u Srbiji, dodaje on, ne samo zato što je Beograd najveći centar države, već i zbog toga što, kako kaže, nisu u stanju da prihvate Srbiju kao suverenu i nezavisnu zemlju.
Izjava predsednika Vučića da će Srbija tražiti monitoring lokalnih izbora u zemljama koje su tražile monitoring lokalnih izbora u Srbiji zvuči simpatično, kaže Jovanović, ali dodaje da nije siguran da će na takvim potezima insistirati u budućnosti.
„Zvuči kao jedna partnerska opomena da Amerikanci ne bi trebalo da se u Srbiji ponašaju drugačije nego što se ponašaju prema stranim predstavnicima i diplomatama drugih zemalja na sopstvenoj teritoriji. Mislim da dolazi vreme kada će SAD sve više morati da vode računa o reciprocitetu i da se ne ponašaju, kako to kažu, unikatno.“
U periodima tranzicije bilo je uobičajeno da predstavnici stranih ambasada posmatraju izbore, iako je bilo uobičajenije da izbore posmatraju predstavnici parlamenata ili nekih drugih međunarodnih organizacija, objašnjava Jovanović.
Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, na primer, imala je instruktorsku ulogu da obuči učesnike izbornog procesa u zemljama u tranziciji.
Prisustvo ambasadora na izborima nije neuobičajeno, navodi Jovanović, uz opasku da mu nije poznato da se to do sada događalo na lokalnim izborima. Uglavnom se radilo o opštim, parlamentarnim ili izborima za šefova država.
Prema rečima Emilije Orestijević iz CESID-a, sve međunarodne organizacije i strane ambasade imaju pravo da posmatraju izborni proces. Od samih izbora i cilja zavisi hoće li posmatrati iz izbornih komisija ili sa biračkih mesta.
„Ove godine je, ako smo dobro ispratili, bilo čak 11 međunarodnih organizacija i šest domaćih. To je u skladu sa pravilima i sa zakonom, samo je pitanje šta im je bilo zanimljivije. Da li da sede u gradskoj izbornoj komisiji uz prevodioca ili da idu na sama biračka mesta“, kaže Orestijevićeva.
Ona dodaje da se ne seća, kaže, da li se neki strani ambasador u Srbiji odlučio da izbore posmatra na način na koji je to učinio ambasador Skot. Međutim, to sve zavisi od same ambasade, koga akredituju.
„To je stvar ličnog izbora, da li je on hteo da ide sam ili da neko ide umesto njega“, kaže Orestijevićeva.
Prisustvo američkog ambasadora na biračkom mestu može da se tumači na različite načine, dodaje ona.
„Neko bi mogao da tumači da je to neka vrsta pritiska. Međutim, ako je on bio samo na jednom ili na nekoliko mesta, ta vrsta pritiska je izuzetno mala. Može se, sa druge strane tumačiti da je hteo da vidi kako to funkcioniše, kako se odvijaju sami izbori, da prošeta po biračkim mestima bez ikakvog pokušaja nekog posebnog uticaja“, objašnjava Orestijevićeva.
Ona naglašava da je Skot bio posmatrač, a ne kontrolor, kao što je i CESID. Kao posmatrač, Skot nije imao pravo da na bilo moji način utiče na izbore.
Prisustvo ambasadora Skota na beogradskim izborima Orestijevićeva tumači važnošću Beograda u političkom sistemu Srbije.
„Beogradski izbori su veoma važni, kada govorimo o lokalnim izborima, zato što razmišljamo o gradonačelniku koji je, zapravo, treći čovek Srbije. Tako da nije neobično da se daje mnogo veći značaj nego drugim lokalnim izborima i da se stoga, možda, američki ili bilo koji drugi ambasador opredeli da sam bude deo neke posmatračke misije“, zaključuje Orestijevićeva.
