Nacionalni savet je 21. februara usvojio Kodeks ponašanja u naučnoistraživačkom radu, koji u nekoliko paragrafa govori o „prevarama u nauci“ za koje su, prema važećem Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti i pomenutom kodeksu, predviđene četiri vrste mera protiv istraživača koji krše pravila i etičke norme.
Najteže predviđena mera za prekršioca je zabrana korišćenja sredstava za nauku i istraživanje na projektima Ministarstva prosvete i nauke u periodu od pet godina.
„To znači da ako neko radi na projektu koji se finansira iz državnog budžeta, a pritom prekrši neku od etičkih normi u istraživačkom radu, poput plagijata recimo, na njega se odnose odredbe kodeksa koje predviđaju konsekvence, sve do isključenja iz sledećeg ciklusa finansiranja naučnoistraživačkih projekata“, objašnjava za list predsednik Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj, akademik Zoran V. Popović.
Popović, koji je i potpredsednik SANU iz redova prirodnih, medicinskih i tehničkih nauka u toj instituciji, smatra da bi ova najstroža sankcija mogla veoma negativno da utiče na dalju karijeru istraživača.
U današnjim uslovima, kada su promene u nauci veoma brze, biti samo dve-tri godine van glavnih tokova razvoja naučne oblasti dovodi do toga da takav istraživač nema više šanse da se bavi naukom.
„Smisao donošenja ovog kodeksa i formiranja odobra je u spremnosti države da zaštiti svoj interes u ovoj oblasti. Naučna zajednica se zasniva na poštenju, ali ako država finansira naučna istraživanja i umetničko stvaralaštvo, ona u svojim rukama mora da ima instrumente za sankcionisanje onih koji ta sredstva zlolupotrebljavaju svojim etičkim prestupima“, poručuje Popović.
Tanjug
