Tako je, na čuđenje poslanika vladajućeg DPS-a, Junker u polupraznom Parlamentu Crne Gore objasnio da Evropska unija ne gradi jedinstvo Evrope koje će biti usmjereno protiv bilo koga, pa „ni protiv SAD ili protiv Rusije“, što je, naravno, posve razumljivo imajući u vidu da je Rusija kao zemlja ključni činilac kada je bezbjednost Evrope u pitanju i da zbog ove notorne činjenice Evropljani prema Moskvi moraju postupati sa puno više obzira u odnosu na SAD.
Sa druge strane, poruke koje su se mogle čuti iz Vašingtona tokom susreta ministara odbrane Crne Gore i SAD, Boškovića i Matisa, ponovo su obilježene jezikom konfrontacije, pa je američki sekretar za odbranu Džejms Matis pohvalio Crnu Goru uz opasku da se Amerika i Crna Gora danas „rame uz rame“ suprostavljaju Rusiji.
U namjeri da što revnosnije služi evroatlantskim interesima, Crna Gora se obavezala da će ispuniti sve što se od nje očekuje, pa je ministar Bošković saopštio da će Podgorica do 2024. godine ispuniti NATO kriterijume o ulaganju dva odsto BDP-a u vojsku, a takođe, potvrđeno je i povećanje broja crnogorskih vojnika u NATO misiji „Odlučna podrška“ u Avganistanu, kao i slanje dva štabna oficira crnogorske vojske u misiju Kfora na Kosovu.
Naravno, ono što je po pravilu propušteno da se istakne, svakako je činjenica da svi američki „saveznici“ u okviru NATO-a samostalno snose ogromne troškove slanja sopstvenih vojnika u vojne misije Alijanse širom svijeta, pa se tako i Crna Gora dobrovoljno obavezala da će, iako veoma siromašna, povećati izdatke za slanje Crnogoraca u Avganistan, kao i za kupovinu američkog oružja u visini do dva odsto nacionalnog dohotka.
Sa duge strane, šef Evropske komisije Žan Klod Junker izrazio je zadovoljstvo što je dočekan „kao princ“ u Podgorici, dok nakon njegove dvosatne posjete Crnoj Gori baš ništa konkretno ne upućuje da će Crna Gora prionuti da tako revnosno ispunjava kriterijume i zadatke koje od nje traži Brisel, kao što se to može kazati za direktive koje dolaze iz Vašingtona.
Komentarišući različite poruke i zahtjeve koje su Brisel i Vašington praktično istog dana uputili Crnoj Gori, analitičar Vojin Grubač za Sputnjik ocjenjuje da izjava predsjednika Evropske komisije izrečena u Parlamentu Crne Gore, pred režimskim poslanicima, da se Evropa „ne gradi niti protiv SAD, niti protiv Rusije“, „predstavlja vrlo preciznu poziciju Evropske unije, koju crnogorski marionetski režim koji je duboko poslušan Vašingtonu uopšte ne može razumjeti“.
„Da im je gospodin Junker to rekao na mandžurskom jeziku, poslanici DPS-a bi ga isto razumjeli — dakle, nikako. Ali zato crnogorski režim odlično razumije kada ga ministar odbrane SAD Džejms Matis pohvali u stilu da se ’SAD i Crna Gora ’rame uz rame‘ suprotstavljaju Rusiji‘“, kaže Grubač.
S tim u vezi naš sagovornik nema nikakvu dilemu da će i pored različitih poruka koje Amerika i Evropska unija šalju Crnoj Gori, Podgorica uvijek postupiti po instrukcijama Vašingtona, jer su „SAD danas jedini vlasnici Crne Gore".
„U situaciji kada zvaničnoj Podgorici EU i SAD šalju dijametralno suprotne poruke, crnogorski režim će slijediti komande Vašingtona. Razlog je u tome što su danas SAD jedini vlasnici Crne Gore i imaju na njen politički sistem i državni upravu, ako želimo to slikovito objasniti, 100 odsto uticaja i ’kontrolni paket akcija‘“, objašnjava Grubač.
Ovakvo ponašanje zvanične Podgorice, prema mišljenju našeg sagovornika, ujedno je i paradoksalno, jer Crna Gora kao nagradu za lojalnost od Amerike ne dobija praktično ništa, imajući u vidu da pored toga što dobrovoljno finansira i doprinosi njenim imperijalnim ambicijama u svetu, Vašington zauzvrat ne nudi nikakva ulaganja i pomoć crnogorskoj ekonomiji.
„Kao konačni rezultat se dobilo da je Crna Gora u krajnje nepovoljnoj situaciji, jer je politički rob SAD, kog vašingtonski šef ’ne hrani‘, odnosno ekonomski ne pomaže i izdržava. Preciznije, u boljem su položaju bili Afroamerikanci na plantažama na jugu SAD, u vrijeme robovlasništva, nego što je to danas Crna Gora, iako je ovo 21. vijek“, jasan je Grubač.
