Predizborne euforije u Italiji nema. U kafićima se više razgovara o sportu i modnim trendovima, a u medijima stranačke aktivnosti beleže se samo u izbornim blokovima.
„Italijani su u stanju da žive paralelno, da ne budu kontaminirani kampanjom i izborima kao mi u Srbiji, što je dobro za njihovo mentalno zdravlje“, rekao je u emisiji „Sputnjik intervju“ spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.
Podseća i da je ovo 64. italijanska vlada za nešto malo više od sedam decenija i smatra da je to izraz nesigurnosti i, kako kaže, neke vrste „listopadne prirode“ njihovih vlada.
„Kažu da će se Silvio Berluskoni trijumfalno vratiti na političku scenu. Istini za volju, ne više kao agilan sredovečni čovek kao kada je 1994. godine prvi put postao premijer. Sada je on više neki rekao bih ’nono nacionale‘ — ’nacionalni deda‘ sa ogromnom ambicijom da ne odustane od bavljenja politikom“, kaže Jakšić.
Berluskonijeva koalicija desnog centra uključuje još dve stranke. Jedna je Liga, bivša Liga Severa, koja je za razliku od Berluskonija, objašnjava Jakšić, veoma evroskeptična i jedna nacionalistička formacija koja se zove Braća Italije.
„Te tri stranke zajedno imaju negde 36 odsto glasova, dakle najviše, ali ne dovoljno da bi prešli više od 40 odsto koliko je po novom izbornom zakonu potrebno da imate poslanika da biste mogli da formirati vladu“, kaže Jakšić uz opasku da to već nagoveštava veliki proces postizbornog bazara gde će se trgovati.
Odmah iza te koalicije, ali sa najvećim brojem glasova pojedinačno, jeste Pokret pet zvezdica, za koji Jakšić objašnjava da je populistička stranka čiji je lider pola veka mlađi od Berluskonija.
„Čini mi se da je on ukrao populizam od Berluskonija, ali ga je modernizovao. Tom pokretu se daje negde oko 28 odsto glasova“, kaže Jakšić.
Podseća i da Berluskoni ne može da bude premijer, jer mu je do 2019. zabranjeno da obavlja bilo kakvu javnu funkciju.
I treća formacija, kako objašnjava Jakšić, jeste sadašnja vlada levog centra čiji je premijer Paolo Đentiloni najpopularniji političar u Italiji, ali levica i Demokratska partija koja predvodi tu koaliciju su na silaznoj liniji zato što ne uspevaju da ubede birače da žive bolje. Oni su prema Jakšićevim rečima na oko 23 odsto.
„Ono što je opšti utisak i nešto što bi mogli već sada da kažemo jeste to da Italija skreće udesno. Desnica je radikalizovana u odnosu na pređašnju desnicu, a u novi parlament bi mogli čak da uđu i ekstremno desničarske stranke kao što su recimo ’Forca nova‘ ili neofašistički pokret ’Kazapaund‘. Italija se pomera udesno i to je to je jedna opšta karakteristika“, kaže Jakšić.
Govoreći o mogućoj postizbornoj koaliciji Jakšić smatra da u Italiji nije realna kopija velike koalicije kakvu ima Nemačka.
„Veća je mogućnost da se u vladu uključi krajnja desnica, recimo po austrijskom modelu, što će biti dosta nepopularno u Evropi“, kaže Jakšić.
Naš sagovornik smatra da je Evropi prošle godine laknulo posle izbora u Danskoj, Holandiji i naročito u Francuskoj gde je politička desnica nije ostvarila naročite rezultate.
„Onda smo dobili veliku pobedu desnice u Austriji, uključujući ulazak bivših neofašista u vladu. Sada je u Italiji već izvestan zaokret udesno, tako da opet imamo trend populističkih stranaka“, kaže Jakšić i ocenjuje da osovina Berlin-Pariz neće moći da bude zadovoljna rezultatima koji će biti postignuti u Italiji.
„Italija je veoma važan faktor evropskog razvoja, ali desna Italija ne ide u prilog politikama koji nameravaju da kreiraju Angela Merkel i Emanuel Makron“, dodaje Jakšić.
Bez obzira na ishod izbora Italija će nastaviti svojim tokom, a što se tiče odnosa prema Srbiji, Jakšić smatra da se u ekonomskom smislu ništa neće promeniti i da će naša zemlja i dalje biti značajno investiciono tržište.
